Narodno blagostanje

"17. абгуст 1940: НАРОДНО

дарина, него, напротив, укинула је овај порез чак и у овима деловима државе у којима је он постојао пре постанка Југославије.

Најзад специјални услови за реформу југословенске народне привреде према једном општем плану потичу из новог федералног уређења државе.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 517

( томе, у колико и на који начин је могућа таква реформа после Уредбе о бановини Хрватској од 26 августа 1939 године и низа уредаба о преносу разних привредних послова са државе на ову бановину, као и уочи аналогног уређења осталих делова државе, говорићемо у посебном чланку.

вета

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ле ____-- У ______ Pitanie hleba postalo је jedan od naivažnijih, najkrupnijih i najprešnijih socijalnih problema idanašnjice. Problem se postavlja dvostruko: u pitanju su količina i cena. Interesenti ga prikazuju ovako:

Treba uvesti meliavu једло"обђгагпог Ргабпа

___ U ЕАУ

Mlinari se žale da su ostali bez zalihe i da ne mogu da dođu do potrebnih količina pšenice pa ma i po cenama iznad onih propisanih uredbom o prometu pšenice i držaVnoi intervenciji. Dalie se žale da su ceme koje su određene za brašno suviše niske i ističu boliazan da bi nagoveštena uredba o jednoličnoj meljavi imala za posledicu još veće Dporemećenje u produkciji brašna i u snabdevanju maroda hlebom. Oni traže da sistem meljave ostane nepromenjen, eventualno sa izvesnim malim „pomeranjem u korist povećanja produkciie hlebnog brašna, zatim Veće cene za SVOje DTroOlzvode, ali svakako slobodno formiranje cena za sve finije vrste brašna.

Za mlinarima javili su se i pekari. Beogradska štampa od 7 avgusta objavila je izjavu pretstavnika udružemja pekarskih majstora u Beogradu u kojoj se, između ostalog, iznose i sledeća fvrđenjia: да seliak neće da prodaje pšenicu, da: su zalihe brašna iscrpene, da je veliki broi mlinova već obustavio pogon i da će za dan-dva pekari, usled nestašice brašna, morati da prestanu sa radom. Uzgred napominjemo da je ova izjava izazvala pravu paniku u građanstvu koje je obuhvatila psihoza oskudice brašna i hleba i gladi. Pored kupovine ostalih životnih namirnica za rezerve posle ovoga паvalilo se i na brašno. Međutim ova preterana upravo aları mantna izjava pekara imala je isključivo za cili da potkrepi njihov zahtev za povišenje cene hleba sa 3,50 i 4.— din. ma 5 i 5,50 din. za kg. Kao i mlinovi, sasvim ·prirodno, i oni su odlučno ustali protivu uvođenja jednolične meljave i naročito jednoobraznog hlebnog brašna. Traže da sistem meljavč Ostane nepromenjen dopuštajući samo izvesnu promenu Drocenata izmeljavanja brašna pojedinih vrsti. :

Najzad, u diskusiju su ušli i trgovci brašnom Којта su pekari prebacili da su prikrili izvesne zalihe brašna. Oni su nezadovolini današnjim cenama brašna pri kojima, kako tvrde, ne zarađuju ni din. 200 po vagonu, a krivicu za Doskupljenje brašna i hleba bacaju na velike mlinare i pekare.

Iz velikog broja izlava i napisa objavljenih u dnevnoj štampi po ovome pitanju osnovno je u sledećem: mlinari i pekari traže više cene i ustaju protivu jednolične meljave, a trgovci brašnom traže veću zaradu na brašnu. Sve ostalo što je izneto u diskusiji pretstavlia kamuflažu, preteranosti, koje bi imale da deluiu kao argumenti da cene treba povećati i meljavu ostaviti po starom. Mi smo daleko od toga da tvrdimo da je stanie snabdevenosti brašnom povoljno i da: se problem obezbeđenja ishrane u velikim gradovima i deficitarnim područjima mne postavlja u svoj ozbiljnosti. Ali je sigurno da stanje mije mi tako očajno kao što bi izlazilo

iz diskusije mlinara i pekara vođene ovih dana u dnevnoj štampi. Na problem ishrane uopšte mi ćemo se vratiti u jednom od narednih brojeva. I po našem mišljenju taj je problem vrlo ozbiljan i aktuelan, kao i to da je njegovo stanje velikim delom pogoršano čuvanjem i prikrivanjem zaliha koje bi se pojavile onoga dana čim bi vlasti odoDrile povećanje cena. U pravcu uzdržljivosti od prodaje ı čuvanja zaliha morala ie da deluje i ova diskusija na svakoga imaoca robe ko je za nju saznao. A glavni cilj akcije mlinara i pekara upravVljen je na to da se spreči donošenje neophodnih mera Za Obezbeđenje ishrane naroda u tekućoj ekonomskoj godini koje njima nikako ne konveniraju.

Pre četiri meseca u dnevnoj štampi pojavile su se Vesti o pripremanju uredbe o jednoličnoi meljavi i jedinstvenom hlebnom brašnu da bi se obezbedio što jevtiniji hleb. U to vreme mislilo se da se jevtiniji hleb obezbedi višim cenama finijih vrsta brašna koje ne bi bile maksimirane. Izrada projekta uredbe, u to vreme, bila je poverena komitetu stručnjaka za ekonomska i socijalna pitanja O kome se, UZgred budi rečeno u poslednje vreme ništa ne čuje. Od tada pa sve do skora povremeno su se iavljale vesti da se uredba izrađuje, da je izrađena, da će u najskorije vreme biti doneta itd. Do uredbe ipak sve do sada nije došlo. Međutim, ishod Žžetve pšenice izgleda da je ponova učinio aktuelnim donošenje ove uredbe. Šta više, izgleda da je sada napuštena ideja o izmeljavanju više vrsti brašna i da se smatra potrebnim izmeljavanje 100% hlebnog brašna, dok bi se produkcija belog brašna vršila pod kontrolom i u granicama neophodne potrebe bolnica, bolesnika, i slično. Ти 124 ргам! гаzlog sadanjoj akciji mlinara i pekara. Oni se ne boje ovakvih mera zato što one dovode njihove interese u pitanje, već zato što će izazvati. veće poremećaje na tržištu žita, brašna i hleba! Po njima jedino je rešenje u povećanju cena!

| Ni jednolična meljava, a Като 1те ауапје 100% hlebnog brašna i produciranje jedinstvenog hleba ne može da konvenira ni mlinarima ni pekarima ni trgovcima brašnom. Svi oni u sadanjem sistemu meljave i produkcije imaju mogućnosti da prave razne kombinacije i da u njima, u svakoi prilici — i pri niskim i pri visokim „cenama sirovine, i kad cene padaju i kad su u porastu — nalaze svoi račun. Kod jednolične meljave te bi mogućnosti donekle bile manje pod uslovom da se odrede. cene za sve vrste brašna, mlinske proizvode i sve vrste hleba — a kod izmeljavanja wpšenice isključivo u jedinstveno hlebno brašno njih bi moglo potpuno da nestane. Mlinar bi u tome sistemu mogao, ukoliko ne bi bilo kontrole, da manipuliše najviše sa nekoliko procenata. dok bi pekaru ı to bilo nemoguće. Miinari ne bi imali više mogućnosti da sistemom meljave utiču na što veću zaštitu svoga interesa, a isto tako ni pekari da raznim kombinacijama mešanja brašna održavaju permamentno visoku diferenciju između proizvodnih troškova i cene hleba. Mi dopuštamo da bi time prestalo zlatno doba pekarskog zanata! -