Narodno blagostanje

Страна 579

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 56

pitanje ishrane stanovništva grada Zagreba. Program je vrlo obiman i predviđa snabdevanje građana drvima, brašnom, raznim neophodnim životnim namirnicama, osnivanje deset narodnih kujna u kojima će se siromašni građani snabdevati hranom putem bonova itd. Dalje, klub je predložio Finansiskom odboru da opština odmah zaključi zajam od 30 miliona dinara kako bi se nabavile nadjpotrebnije životne namirnice. i ovaj program ostvario, da se raspiše ti. zv. socijalni prirez na sve građevine koje imaju godišnju rentu 120.000 din., kao i prirez na luksus od 20%. Finansijski odbor jednoglasno ja usvojio predloge kluba HSS.

— Na sastanku senatora i bivših narodnih poslanika Dravske banovine doneta je rezolucija, kojom se zahteva od odgovornih faktora da pristupe hitnim merama u cilju obezbeđenja ishrane stanovništva i zaposlenja gradskog radništva, koje ie u velikom broju ostalo bez posla. U rezoluciji se dalje traži da se Banu izda punomoć na osnovu koje će on moći da reguliše racioniranje ukupnih količina životnih namirnica koje se nalaze na teritoriji Dravske banovina. Rezolucija je dostavljena Kraljevskoj vladi.

ЗАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Kanadska vlada namerava da za 9 septembar o. g. raspiše drugi ratni zajam od 250 do 300 mil. dolara sa Каmatom od 3%. Osim toga ima u planu do raspiše zajam od 75 mil. za konverziju 4,5% zaima od 19925. Novim zajmom neće se moći pokriti deficit u ovogodišnjem budžetu koji se cani na 500—600 mil.

— Završen je upis prve tranše 3,0% poreskih bonova u Švajcarskoj. Upisano je preko 58 mil. franaka, što se smatra kao dobar rezultat.

— U Rumuniji postoja veliki poreski zaostaci i poreske krivice. Kako su kazne dostigle znatan iznos i redovnim putem se teško naplaćuju vlada je rešila da ih smanji da bi došla što pre do tih suma.

НОВЧАРСТВО

— Belgijska vlada 13 maja 1940 je objavila moratorium za sve isplate novčanih ustanova. Ovih dana, pošto je prestala potreba za njim, ukinut je potpuno nakon delimičnog ukidania koje je izvršeno 14 i 17 avgusta. Sada se može raspolagati ı ulozima kod poštanske štedionice bez ikakvog ograničenja.

— Bugarska vlada je rešila da se snizi kamata za /2% za sve vrste uloga. Naipr# je smanjena kamata na uloge kod Poštanske štedionice sa 4 na 31t/•%.

— Polovinom septembra o. g. biće otvorena berza u Antvenpenu, ali će raditi sa ograničenim brojem. papira kao što je to bio slučaj kod otvaranja berze u Briselu.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Rat u Sredozemnom Moru sve više pogoršava ekonomsku situaciju Grčke, čija je industrija upućena na UVOZ Sirovina, a koje se sada teško mogu uvesti. Situacija je takva da će sadašnje rezerve u tekstilnoj industriji i industriji kaučuka biti dovoljne svega za nekoliko nedelja. Isto je stanje kod ishrane. Do polovine avgusta uvezeno je svega 7000 t pšenice i to većinom iz susednih zemalja. Australiska. pšenica koja se ranije mnogo uvozila sada ne može da dođe zbog talijanske blokade. Najgore stoji stvar sa uljem, koga ima svega još za 20 dana.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— 400 radnika zaposlenih na izgradnji Zagorskog vodovoda stupilo je u štrajk. Radnici traže povišenje nadnice od b: dinara po satu. : -

— 450 radnika Sarajevske gradske opštine stupilo je d «гај, zahtevajući povišicu nadnica od 40% do 50%, prema visini skoka cena životnih namirnica. Pretstaynici opštine izjavili su da će izaći radnicima u susret prema finansijskim mogućnostima opštine,

КОЊУНКТУРА

— Industrija Češko-Moravske prošle godine je radila punim kapacitetom, što sa prođužilo i ove godine. Polet sa industrije prenet je i na druge grane. S time u vezi i plate radnika i nameštenika su se povećale. Ukupna mesečna zarada u julu 1939 je iznosila 550 mil., a u martu 1940 popela se na 750 mil. kruna. U pojedinim granama povišenje nadnica je iznosilo 60 pa i 100%. lako su nadnice toliko porasle, što je izazvalo povećanje troškova proizvodnje u industriji, poslovni izveštaji preduzeća pokazuju relativno visoke cifre dobiti.

— Prema izveštaju Središnje uprave za posredvanje rada na dan 1 avgusta o. g. bilo je u svim javnim berzama rada prijavljeno nezaposlenih 20.891 lica.

— Privredni život u Belgiji postepeno se normalizuje što se ogleda u sve većem broju preduzeća Која ропоуа 74počinju sa radom. Među ostalim i rudnici uglia povećavaju proizvodnju. Za prve 2 nedelje u avgustu o. g. proizvodnja uglja je iznosila 834.000 t, za 112.000 više nego 2 nedelje ranije tako, da sadašnja proizvodnja pretstavlia 72,8% normalne produkcije u prvom tromesečju 1940. U isto vreme se i saobraćaj kako žzžleznički tako i rečni i pomorski polagano normalizuje.

— Bugarska vlada je nedavno izdala saopštenje O TaZvoju privrede u prvom polgođu o. g. Industriska proizvodnja u poslednje vreme je nešto slabija nego početkom ove godine, ali je ipak na višzm nivou nego lane. Naročito rudnici uglja rade dobro, pošto je tražnja i u zemlii i iz inostranstva (Jugoslavija) veća od laniskog. Spoljna trgovina je u porastu. izvoz je znatno veći nego prošle godine. Samo sa Nemačkom robna razmena iznosi oko 1,5 milijardi leva. I unutrašnja trgovina imala ij dobru konjunkturu. Promet robe je daleko nadmašio onaj iz 1939. Broj utovaremih vagona je Drosečno za 70.000 veći u svakom mešecu nego 1939. Trgovinski bilans pokazuje veliku aktivu. Državni prihodi su veći od rashoda tako, da se nakon 6 meseci pokazuje aktiva od 95,3 mil. leva.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

ZBOROVI AKCIONARSKIH DRUŠTAVA 8 septembar — Edicija a. d. Beograd (redovan). — Vučiak d. d. za eksploataciju šuma Zagreb (redovan). — Crni Vrh d. d. za eksploataciju šuma Zagreb (redovan). 13 septembar. — Vukovarska kudeljara i prediona d. d. Vukovar (redovan).

20 septembar. — Predionica i tkaonica a. d. Beograd (redovan).

24 septembar. -— „Lada” dioničko društva u Zagrebu (redovan). |

5 oktobar. — Suhomesnata i mlinska industrija d. d. u Beogradu (redovan).

PA3HO

—: Kolonizacija u Nemačkoj započeta posle rata napredovala je od 1919 do 1932 nešto bržim tempom nego od 1933 do 1939. Samo dok je u prvom periodu naseljena površina iznosila prosečno godišnje 43.000 ha, u drugom je iznosila 49.500 ha. Godišnje je formirano u prvom periodu 4.100 gazdinstava a u drugom: 3.140. Svako: gazdinstvo je dobilo otprilike 10,5 ha u prvom: a 12,3 ha u drugom periodu. U drugom periodu polagala se veća važnost na stvaranje većih ga-