Narodno blagostanje

7. септембар 1940'

E нтедти та .

Poslednjih meseci u nivou i strukturi cena agrar

nih i industrijskih proizvoda odigrale su se velike promene koje su izazvale duboki ekonomski i socijalni po-

remećaj. Vrlo jaka dinamika cena kakve u nas posle.

rata nije bilo traje i dalje, skakanje jednih izaziva porast drugih i tako danomice rastu ceme na celoj liniji. Karakteristično je da u tome porastu kao i uopšte dinamici cena na prvom mestu stoje agrarni proizvodi. Tome ima više uzroka. Na prvom mestu su ekonomski uzroci, a među njima stanje proizvodnje i odnos prema potrošnji. -

Naša agrarna proizvodnja u ovoj godini osetno je podbacila. Za njen konačan ishod od presudnog značaja biće kukuruz koji treba da stigne kroz mesec dana. Do kukuruza ona |e bez malo kod sviju proizvoda podbacila. Izuzetak čine nekoliko industrijskih sirovina, koje međutim u volumenu agrarne proizvodnje ne igraju naročitu ulogu. Uglavnom, podbacila je proizvodnja žitarica, voća i povrća. Smanjenje proizvodnje išlo je u prvom redu na teret tržišnog viška tj. onoga dela proizvodnje koji preko tržišta ide u promet za snabdevanje ·neproizvođačkog dela stanovništva i za izvoz. Ovo smanjenje mije srazmerno, već ukoliko је veće podbacivanje proizvodnje uopšte utoliko se još više smanjuje tržišni višak tj. ponuda na tržištima. Ako |e rećimo pšenica podbacila za 30% onda je tržišni deo proizvodnje podbacio naimanje za dvostruko toliki procenat. A ukoliko je tržišni značaj jednog artikla manji utoliko je podbacivanje tržišnog dela proizvodnje veće...

Pored podbacivanja prinosa i razni drugi ekonomski i neekomomski faktori utiču na proizvođača u današnje vreme da se uzdržava od prodaje, odnosno da prodaje ono što mu je najnužnije za podmirenje ostalih potreba. Na taj način umanjuje se već i onako osetno smanjenje ponuda. Ograničenje ponude u ovakvim prilikama, kada se proizvođač pod uticajem raznih ekonomskih i psiholoških faktora teško odvaja od robe i teži da je što više i što duže sačuva, može da bude do te mere, da se u odnosnim artiklima oseti i prava oskudica. Istovremeno, pod uticajem istih faktora, koji proizvođača uzdržavaju od prodaje, kod potrošača javlja se povećana tražnja. Na taj način uzdržljivost od ponude stimulira automatski povećanu tražnju, a oba faktora rezultiraju u skakanju cena.

Sadanjem preteranom skoku cena agrarnih proizvoda i uzdržljivosti proizvođača doprinela |e najvećim delom propaganda profesionalnih agrarnih organizacija i agrarnih protekcionista. Kad se pristupilo politici maksimiranja cena, blagodareći uticaju ovih krugova, izuzeti su agrarni proizvodi dok su u rukama proizvođača, Međutim, baš kod ovih proizvoda cene su skočile najviše, a u jednoj agrarnoj zemlji, kao što je naša, sasvim je pritodno da je skakanje cena agrarnih proizvoda moralo da povuče za sobom i ostale. Od pre izvesnog vremena kada se pokazala tendencija za proširenjem kontrole i na cene agrarnih proizvoda u rukama proizvođača, naši agrarci ustali su odlučno protivu toga tražeći da se cene maksimiraju ma celoj liniji t|. i za agrarne i za industrijske proizvode. Usled toga sve mere koje su bile preduzete za sprečavanje daljeg skakanja cena agrarnih proizvoda nisu dale rezultata.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

вкок сепа адгагаћ ркгоггУ офа

Kako izgleda povećanje cena glavnih agrarnih proizvoda pokazuje sledeći pregled (sve na veliko):

Avgust

1939 1940 | %

:: Ovas фл. тес. 126" 320 154 јесат о >. 141 340 41 Raž 5 » 128 320 150 Pasulj | 5. 250 500 100 Suve Šljive +. 5 240 560 133 Кидеђа 5 > 1058. 2500 119 Зепо :: BO 120 120 Mekinje 5 75105 180 11 Brašno Dr. 5 У 100 380 100 Krompir % = 100 200 100 Svinje teške Фа Ке. 0 15 66 Mast :| ON 14 22 516 ·Slanina > 12 20 66 = Ооуеда о 6 9 50 „Goveđa koža > 9 14 55

Prema najnižoj ceni u julu 1936 ovas je poskupeo za 310%, a: ječam 325%. i. | Cene uljarica u ovoj godini bile su sledeće: repica 400, beli mak 650, laneno seme 600, suncokret

(та sada predviđena cena) 300, bundevske koštice

(predviđena cema) 400, ricinusovo seme (predviđena cena) 500 din. za 100 kg. Prema kampanji 1936/37 ti.

'kada je počela državna intervencija na tržištu uljarica,

sadanje cene veće su i to: repice 60%, belog: maka 16%, lanenog semena 100%, suncokreta 95%, bundevskih koštica 90%, ricinusovog semena 80%.

Iz gomjeg pregleda vidimo dve karakteristične pojave: prva je da su svi biljni proizvodi agrarne proizvodnje skočili sa preko 100%, a druga, da je skok

'cene stoke i stočnih proizvoda kod mekih bio upola, a

kod nekih za dve trećine manji. Nesrazmera u skakanju cena biljnih i stočnih proizvoda uobičajena j|e

pojava, koja leži u sistemu proizvodnje i različitoj ulozi

ође vrste artikala u potrošnji. Ali je sigurno da će i kod ovih proizvoda, kao reakcija na skakanje cene biljnih proizvoda, uskoro morati da dođe do osetnog porasta cena, jer će skupoća stočne hrane uticati na smanjenje proizvodnje, u prvom redu tovljenja svinja.

Veliki porast cena agrarnih proizvoda imao je za posledicu i promenu u strukturi tj. odnosu cena između pojedinih kategorija proizvoda i postao jedan od glavnih faktora u porastu cena uopšte ti. skupoće.

Odeljenje za ekonomska izučavanja Narodne banke od:nekog vremena izrađuje ponderisane indekse cena koje zemljoradnik prodaje i onih koje kupuje uzimajući za bazu kao 100 godimu 1937. Ovi indeksi Narodne

:banke u junu mesecu za poslednje tri godine pokazuju

sledeće:

i ; 197 1938. 1939 Proizvodi koje zemljorad. prodaje 122,2 118,0 150,5 Proizvodi koje zemljorad. kupuje 102,9 103,3 131,6 :indeks kupovne snage zemljorad-

_ __ničkih proizvoda 1187. 1148. 143

Bez obzira na sastav ovih indeksa oni se ipak

"mogu tzeti kao pokazivači tendencije u razvitku cena

pojedinih kategorija proizvoda. Iz njih se takođe vidi da su agrarni proizvodi premašili skok industrijskih