Narodno blagostanje

Страна 564

proizvoda. Dok su industrijski proizvodi u prvoj periodi posle rata skakali uglavnom usled skoka cena sirovina koje se uvoze iz inostranstva, sada njihov porast dobija novi podstrek u porastu cena agrarnih proizvoda.

U indeksu cena na malo za deset gradova koji vodi Narodna banka ma bazi 1930 godine indeks hrane od maja meseca pokazuje i apsolutno i relativno najViši nivo.

Preterano skakanje i visoke cene agrarnih proizvoda postao je vrlo ozbiljan i složen problem naše današnjice. On se postavlja dvostruko: kao problem cene i kao problem količine. Kod mnogih proizvoda uzdržljivost od prodaje je takva da se oni teško dobijaiu i po sadanjim visokim cenama, pa i po višim. Suzbilanje ovakvih pojava može da bude efikasno jedino ekonomskim merama, a te bi bile: alimentiranje tržišta iz rezerava ili, ako ovih nema, uvozom. Za nas ne dolazi u obzir ni jedno od ovih srestava. Niti imamo rezerve niti možemo, u današnjim prilikama, pomišljati na uvoz. Ipak ne može se ostaviti ni ovako. Sledstveno ostaju nam dve mere: organizacija prometa odnosno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Do_ 56.

distribucije i racioniranje potrošnje. Organizacijom prometa (pod fim podrazumevamo monopol) imalo bi se

postići to da se zna čime se raspolaže i da se, u slu-

čaju nedostatka dovoljne količine, mogne rasporediti pravično i ravnomeno. Organizacija prometa bezuslovno traži jednu ruku koja prikuplja zalihu i drugu koja ovu distribuira. Veći broj ruku, pogotovo ako ove na pojedinim područjima deluju autonomno, značio bi još veći haos. Racioniranje se ima primeniti različito prema karakteru pojedinih artikala i njihovom značaju za potrošnju. Za racioniranje potrošnje hleba dovoline su tri mere: prodaja odležalog hleba, meljava isključivo jednog tipa brašna, a od novembra, ako se pokaže da uistmi nemamo dovoljmo pšenice, obavezno mešanje pšeničneg sa kukuruznim brašnom u proizvodnji hleba. Nikakve druge mere, a naročito administrativne, bez obzira na strogost i težinu krivičnih odredaba, nisu u stanju da ublaže današnje teškoće. Šta više, u najviše slučajeva, one izazivaju suprotno dejstvo, još veće skriуапје robe, još veću trku za robom sledstveno još jače skakanje cena,

Шшпекулативна или конструктивна привредна политика

Рат ће изменити природу међународних привредних односа, специјално у Европи. Нови односи јављају се и крче себи пут, потискујући старе. Освајајући место под сунцем, они га освајају и у теорији. У теорији врши се критика ранијих схватања о привреди и привредним односима, да би им се супроставила нова. У том излагању искрсава слика нове привредне Европе. Као прилог доносамо чланак немачког економисте д-р Хајнриха Хункеа, који је објављен у привредном часопису „Die deutsch Volkswirtschaft”. у

„Одлучна борба која се данас бије на привредном пољу је борба до истраге између шпекулативног привредног поретка прошлости и конструктивног. На Једној страни стоји англосаксонско економско схватање које је тржиште, тј. понуду и тражњу, уздигло у теорији и пракси на степен обликоваоца привредног живота. На другој страни стоји прастаро немачко схватање производних снага.

"У нашим данима са много љубопитљивости се говори о новим средствима борбе која изнуђавају војно решење. Али се при томе не соме превидети да су већ годинама јавно примењивана најодлучнија борбена средства. Јер ову изненађујућу предност у свом војном устројству и опреми могла је Немачка да постигне само због тога, што је и на привредном пољу — и у пракси — провела нови правац, који се састоји у томе, да је идеја народне заједнице мобилизовала и последње снаге нације, идеја јединства предузећа разбила је свако супротстављање и пре свега — нови погледи на привреду дозволили су нам да је схватимд као чисти организациони задатак и према томе радимо. За народ који је у стању да у свом сопственом простору производи највећи део хране, одеће и стана и који је у стању да за остатак произведе робе за размену коју други народи требају, за овакав народ све је садржано у питању организације, а не прибављања капитала". АНГЛОСАКСОНСКА ПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА

Англосаксонски привредни поредак довео је три чиниоца до победе: искључење свих неекономских фактора, владавину капитала и међународну слободу кретања, -

Искључење свих неекокномских фактора значи искључиву власт цене. Моралне и правне обавезе, државна нужда и народни идеали нису отада имали места у оквиру светско-привредног резоновања. Као што је теорија поставила цену као јединог регулатора привреде, тако је отклањала сваки државни захват у привреду као царине, порезе и свако друго регулисање као сметање природног привредног тока. Тако је пракса игнорисала у привредном животу народа човека и у светскопривредном кретању ч4њеницу да светска привреда нема сопственог носиоца, као што га има кућна привреда у форми породице, градска у форми општине и народна у народу. Стога светска привреда може постојати и цветати само тако, ако унутар

привредног поретка поједине нације могу да тргују на сигуран начин. Због тога је она принципијелно нешто дру“ го него народна привреда која постоји сопственом снагом.

О владавини капитала и међународној слободи кретања не треба ништа да кажем. Могао бих само да напоменем да је ова слобода кретања одговарала правој потреби. Међународна слобода кретања капитала је настала у вези са великим покретима белих народа преко целе земље. За рекама људи следиле су реке капитала.

Доцније у оваквој констелацији света настао је систем шпекулације. Ван спора је да, маколико су биле силне револуције прошлог века — треба само да се сетимо тековина модерне технике, повећања народа и резултата њиховог кретања — ипак су се доцније развиле тешке шпекулативне појаве.

Али не смемо се заваравати тиме да је цео досада-