Narodno blagostanje

· 91. септембар 1940. potrošnju pamuka. Tako proizvodnjom jevtinih madraca misli. se ukloniti sa tržišta oko 600:000. bala, zabranom. uvoza ·ijuta i upotrebom pamuka umesto nje utrošiće se oko 1 mil. bala itd. eu oem ()m свих балканских земаља Бугарска је највише имала успеха у својој атрарној политици благодарећи низу добро смишљених мера. Резултат њихов је измена структуре извоза, побољшање квалитета производа и знатно повећање цена. Осим тога читав низ нових производа појавио се на листи извозних артикала као: на пр. грожђе, јагоде, патлиђан, соја итд. И наша аграрна политика подражава бугарску, али Бугари боље изводе своју у пракси него ми.

Преглед мера које је бугарска влада предузимала од 1930 до данас изнела је г-ђица д-р Милка Дејансва у једном чланку у „мети тасћа сћез Атсћу“. Пошто се сматрало да криза неће дуго трајати те мере су, у почетку, доношене без плана, али после оне постају све лалекосежније и захватају како извоз тако и производњу. Главни извозни артикли Бугарске јесу дуван, жито, воће, брашно, стока, сирове коже, крзна, уљано семе итд. и предузете мере односе се, у првом реду на њих.

Успеси бугарске аграрне политике за последњих 10 година реше реши

Прва је мера била измена закона о унапређењу пољопривреде од 1922. Њом је предвиђено оснивање нарочите установе која ће се старати да се принос жита по ха повећа употребом бољих врста. Законима од 1936 и 1987 је предвиђено да се лошије домаће врсте замене бољим страним и да се семе обавезно решета и чисти пре сетве. Употпуњен је закон о борби против биљних штеточина и болести и заведена контрола и испитивање пољопривредног оруђа и машина. Влада и Аграрна банка труде се да олакшају сељацима њихову куповину.

Велика пажња посвећена је _ производњи дувана, ружа, и воћа. То су културе које се одавно гаје у Бугарској. Али се није стало на томе. Тражња уљарица од стране Немачке учинила је да влада од 1982 разним мерама настоји да повећа њихову продукцију. У исто време да би смањила увоз памука предузела је мере да се побољша квалитет домаћег да би га могла употребити текстилна индустрија. Лан, конопља и шећерна репа такође су заштићени. Сада су они постали важни извозни артикли. То исто вреди и за дуван, који је 1985 био под државним монополом. Како су резултати били слаби, монопол је укинут. Законима од 1985 и 1937 ударен је основ новом режиму, који је допуњен законом од 1938 о отказу дувана од стране Бугарске Аграрне и задружне банке директно од произвоБача. Главни циљ тих закона је да се спречи хиперпродукција, побољшају квалитет и цене. Нарочита установа стара се о типизирању врста и смањењу трошкова производње. У том циљу одржавају се курсеви по селима да се произвођачи упознају са: рационалнијим начином обрађивања. Сличне мере предузете су и за културу ружа која је у неку руку бугарски монопол. До 1932 производња ружа и ружиног уља је стално расла услед повољне коњунктуре на светском тржишту. За време кризе цене су толико пале да је продукција постала нерентабилна. Због тога прве мере биле су управљене на то да се смањи површина под ружама. Ослобођене површине засађене су воћем и вино-

вом ловом. Као и код дувана Бугарска аграрна и задружна

банка преузела је на себе откуп“ ружиног цвета од проиввоБача: Она га затим продаје фабрикама и контролише производњу ружиног уља.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 601

Велика тражња стоног грожђа учинила га је најуноснијим пољопривредним производом. Законом од 1935 одређено је да се оно може производити само у крајевима који су због природних услова најпогоднији за то. У исто време влада је давала новчане помоћи земљорадницима за сађење оплемењеног воћа. Извоз воћа, свежег, конзервираног и сувог од тада преставља важну позицију у трговинском билансу Бугарске.

И остале пољопривредне гране предмет су читавог низа закона као на пр. о повећању производње сточне хране, о образовању фонда за побољшање стоке и живине, о преради млека у сир и бутер, о бољем искоришћавању државних шума. државним институтима за испитивање и контролу пољопривредних машина и другог материјала потребног пољопривреди.

Законом од 1980 створена је Дирекција за откуп и извоз жита. Заведен је монопол извоза за пшеницу и раж. Трошкови житног режима били су велики и због тога је заведена државна трошарина ради покрића великих губи“ Taka Дирекције за одржавање цена на унутрашњем тржишту које су биле изнад оних на светском. Деломице ти губици су покривани приходима од извоза кукуруза и сунцокретовог семена, конопље, памучног семена и памука, који је од 1930 постао монопол Дирекције. Поред дирекције значајну улогу у одржању цена“има Бугарска аграрна задружна банка, нрочито оних дувана, свилених чаура, ружиног цвата и уља.

После читавог низа мера за појачање извоза појединих производа, 1935 је донесен закон о организацији и контроли извоза којим су одређени квалитет, тип и начин паковања извозних артикала. Осим тога основан је извозни институт као извршни орган владине извозне политике.

Све наведене мере због конкуренције других пољопривредних земаља, биле би недовољне да појачају извоз без специјалне тарифе за извозне артикле. Стога је одреБена изузетна тарифа на железницама за извоз жита, брашна, уљаног семена, грожђа, свежег и конзервираног воћа, стоке, дувана, јаја и вина. Она је нижа од' редовне за 10 —50% већ према удаљености тржишта.

Пошто је извоз главно врело девиза бугарске Народне банке од 1981 је настојало да сав увоз и извоз стави под своју контролу. 1938 је стварно. до тог и дошло, она је одређивала увозне контингенте и давала приватне компензације којим је везала увоз неких артикала (лекови, петролеум, хемикалије, делови машина) за извоз неких домаћих који се теже извозе, као ружино уље, угљен, дуван и алкохолна пића. Доцније је она листу тих артикала проширила на све извозне производе. Потреба уравнотежења трговинског биланса натерала је Народну банку да извесне одредбе девизног режима мења и на тај начин су 1985 укинута многа увозна и извозна ограничења и да повећа проценат девиза које се морају њој продати на 75%, али је за то одредила премију од 35%, која се плаћа извозницима приликом откупа истих.

Према статистичким подацима извоз Бугарске 1939 по количини заостаје за оним 191], али га по вредности надмашује како се то види из следеће таблице:

Просечна Год. 1.000 т. – 1.000 зл. лева вредност по кг. у зл. лев. 1911 1.036 184.634 0,18 1929 313 238.933 0,76 1933 431 106.064 0,25 1937 687 264.159 0,38 1939 544 319.197