Narodno blagostanje

5. оБтобар 1940. НАРОДНО

деке цена индустриских производа и ако се покаже да је то случај само код оних који се увозе, долази се до закључка да је увозна роба изазвала промену цена. Добро састављен индекс цена мора да обухвата све важније и типичне производње у једној националној привреди. Друго, мора да буде подељен према секторима домаће производње на основи њиховог значаја у укупном промету робе. | Садањи индекс цена на велико није састављен по тим постулатима. Он обухвата 55 артикала, међу којима нису неки важни у нашој укупној производњи и промету. Није одређена важност појединих производа у појединим групама, ни у укупном промету робе. На прољопривредне производе отпада 43,68% свих артикала, а на индустриске 56,37%, (без одвајања производа страног порекла. Пољопривредни артикли учествују у укупном промету робе са 38,30%, шумарства 7,9%, индустриски са 39,60, а производи страног порекла са 14,20%. Важност појединих производа у појединим групама није одмерена на основи учешћа тих производа у прометним количинама које долазе на тржиште. Тако биљни производи учествују у садањем индексу са мало више него сточни, а код ових узети су у обзир маст и сланина који су већ индустриски производи. Мерење важности појединих производа извршено је увођењем више њихових квалитета, а то је недовољно и произвољно. Код поделе досадањег индекса цена на секторе промета није се поступало као што је уобизајено. Групе извозних и увозних производа нису узете као функције ошштег индекса цена на велико него као његови самостални делови са важношћу од по 50%, без одговарајућег општег индекса који би из тих група резултирао. Например у групи увозних производа узето их је само 5

_ БЛАГОСТАЊЕ

Страна 699

који улазе и у општи индекс цена, а петнаест производа изван тога. Од извозних производа 19 их

де садржано у општем индексу цена а један (ба-

кар) узет је изван тога. Овде се оперише са 71 артиклом док је општи индекс састављен од 55. Али да је он састављен на бази 71 артикла био би у њему удео увозних производа много већи

него што одговара стварности, јер они учествују у промету са 14,20% док на домаће отпада 85,80%.

Главни недостатак важећег индекса цена на велико састоји се у принципу геометриске средине уместо методе мерења (пондерисања). Оделење за економска изучавњаа сматра да се код нас може извршити ово пондерисање, кад је то могло да се оствари и суседним, такође аграрним земљама

чија се привреда исто тако налази у почетној фази

развоја.

Место важећег индекса на бази 55 састављен је индекс на бази 108 артикала, коме је за базу узета 1937 = 100. Овај индекс се још не објављује, али колико је осетљивији на промене цена у појединим групама артикала види се по томе, што је стари индекс, на бази 55 артикала скочио од марта до априла 1940 са 132,9 на 136,5 док је индекс 108 артикала скочио са 136,14 на 143,27 односно нови за 5,2%, а стари за 2,7%. Затим, у извесним месецима они се крећу у супротном правцу. Тако је стари индекс скочио од маја до јуна 1940 са 137,0 на 141,7, док је нови пао са 143,38 на 142,79. У индексу од 108 артикала извози су скочили од августа 1939 до маја 1940 за 51,4%, а увозни за 37,6% док су по важећем индексу први скочили за 35%, а увозни за 35,8%. Међутим друге околности указују на то да цене увозних артикала нису могле да скоче више него извозних, као што следи из важећег индекса.

iz uredništva

Рројанпа зета Скоф рклукедтоф јркоз ока"

Decenij| koji se sad završava ulazi u svetsku istoriju karakterističan s jedne strane po slomu starog liberalnog privrednog sistema, i po traženju puta da se taj sistem zameni drugim. U prvim danima privredne krize bilo je iasno da ona nije obična, i da se ne može ni da nađe običan izlaz iz nje. To vreme karakteristično je po teškim unutrašnjim sukobima u svakoj pojedinoj zemlji. Ti sukobi izazvali su teške političke krize u okviru svih zemalja. Govoreno je o krizi kapitalizma iz koje se nije video izlaz.

Izlaz se mije video, ali je tražen. Primenjena su

sva sretstva koja su u prošlosti imala efekta. Mnoge”

mere zavedene su po nuždi, često puta zamišljene su privremeno, ali kako su se nizale jedne za drugima, izgrađivao se postepeno iz njih sistem. Taj sistem nije bio teoretski postavljen i određen unapred, da mu se praksa postepeno približi. Praksa je polazila od stvarnosti i menjala je tu stvarnost postepeno, tako da je jedna mera u privredi bila osnov i preteča niza drugih.

Sasvim je prirodno da |e nemačka privreda morala da predvodi u reformama i u izgrađivanju sistema.

Ona je bila najrazvijenija, po obimu i stepenu, i zato je ona došla u Evropi u najtežu situaciju sa slomom svetskog tržišta, kada su otpale sve pretpostavke za opstanak jedne privrede, koja se uz te pretpostavke bila i razvila. Nemci ne beže od toga da priznaju da njihov privredni sistem, koji je izgrađen posle 1933, nije plod nekog doktrinarstva, nije veštačka tvorevina, nego rezultat prilika pod kojima se našla nemačka privreda. Ona je samo iskoristila mogućnosti koje su joj se pružale kod traženja izlaza iz stanja posle Svetskog rata. Međutim, iako je nemačka privredna politika 'polazila od svoje stvarnosti i tražila rešenje za sebe,

"ona nije mogla da ostane zatvorena u sebe i da njezi-

no traženje izlaza ne nađe odraza i u privredama Ostalih zemalja.

U ovoj drugoj fazi, traženja izlaza i stvaranja novih privrednih odnosa u svetu, množili su se sve više

· znaci sukoba između metoda koje pojedine zemlje pri-

2 Prof. D-r Heinrich Hunke: Hanse, Downing Street

und Deutschlands Lebensraum.