Narodno blagostanje

Страна 650

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

kojim se ona razvijala izvan Banovine, i ta pojava pripisuje se privrednoj politici protivhrvatskih. režima. Bez obzira па tu politiku bilo bi neprirodno da se industrija u Hrvatskoi razvijala onim tempom kojim se razvijala u krajevima gde tekstilna industrija nije postojala, ali ie postojalo veliko tržište.

Kada ie javljeno da »Duga Resa« podiže filijalno preduzeće u Srbiji, okvalifikovano je to kao begstvo kapitala, ı čak nemoralno, jer se prenosi jedan deo kapitala da radi tamo gde nije nastao. Ne nastaje kapital samo na uskom zemljištu gde je podignuta fabrika, nego u okviru njezinog tržišta. Svoi razvoj fabrika ima da zahvali tržištu, a ono je rasprostrto po celci zemlji. Ako je opravdan zahtev da se me dozvoli prenošenje jednog ela Rapitala u drugo mesto, onda bi bio opravdan razlog da druga mesta zatvore svoje tržište za robu iz drugih. Privrednom politikom koju suge-

riraju oni koji su protiv migracije kapitala na kraju došlo bi se do tog rezultata.

Po podacima kojima raspolažemo do sada migracija kapitala nije dobila karakter bekstva. Možda će da dođe do toga, ali ne kao posledica politike privlačenja kapitala od strane onih izvan oblasti Banovine Hrvatske. Beži onaj koga teraju. Kapital u Hrvatskoi morao je da sa nespokoistvom primi izjave koje su dali merodavni političari u pogledu politike prema kapitalu. On ne može da bude ravnodušan na mere koje idu za cepanjem privrednog područja i prirodno je ako se bude obezbeđivao na.tai način da premosi jedan deo svoje delatnosti u druge delove zemlje. Ako se najavljuje da će, zbog socijalne politike koja se sprovodi, biti navaljeni na kapital veći tereti nego dosada, prirodno je da on počinje da beži. Postići će se suprotan rezultat od onog Кој se želi. Želi se više rada nezaposlenim u Hrvatskoj, a sprovodi se politika manje rada.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Ministar poljoprivrede u Belgiji naredio je ipretsednicima opština da 1 oktobra imaju da stave mlinovima na raspolaganje 1/3 ovogodišnje proizvodnje pšenice i raži.

— U zapadnom delu Generalnog guvermana Nemci postepeno naseljavaju iseljenike iz Volinije, Galicije, Besarabije, Bukovine i baltičkih zemalja na imanjima na kojima su Tanije bili poliski seliaci. Do kraja avgusta o. g. u području Матје озеЏепо је 12.247 iseljenika. Od 275.000 gazdinstava u tom kraju samo mali deo je sposoban da odmah bude naseljen Nemcima. Na njima se oseća nestašica poljoprivrednih sprava koje treba najpre nabaviti. Osim toga to su većinom mala gazdinstva tako da se po 2 i 3 moraju spojiti ujedno. Snabdevanje iseljenika inventarom vrši naročita centrala u Pozenu. Dosada je ona razdelila iseljenicima 2805 plagova, 2600 drljača, 817 trijera, 774 konja, 974 komada goveda i 4300 svinja, 20.000 t stočne hrane i semena.

— Borba za ishranu koja se vodi u Nemačkoj 5 godina omogućila je da se pre početka sadašnjeg rata moglo Sopstvenom proizvodnjom podmiriti oko 83% celokupne potrebe. Kad je izbio rat površina zasejana žitom se nije povećavala nego samo ona pod uljaricama i povrćem. Ove godin» uljaricama je bilo zasejano 200.000 prema 69.000 1939 da bi se na taj način kompezirao gubitak uljarica iz prekomorskih zemalja. Ovogodišnja žetva dala je 24,6 mil. t žita i samo je za 2% manja od proseka 1934/38. Osim ove količine Nemačka raspolaže rezervom od 6,2 mil. t. Krompira je proizvedeno oko 60 mil. t, za 5 mil. više nego 1939, šećerne repe 21,3 mil. t, za 1,3 mil. t, više nego 1939. Pošto se pDotrošnja krompira neće mnogo povećati za vreme rata prema mirnodobskoi, jedan deo kromira moći će se upotrebiti za ishranu svinia čime će se povećati proizvodnja masti. Cene mleka su povećane za 2 pfeniga po litru što je uticalo na proizvođač da više prodaju smanjivši potrošnju kod kuće. S time u vezi mlekare su mogle da stave potrošačima 15% Više mleka nego 1939. Proizvodnja butera je povećana za 1/a. Ovako povoljni rezultati postignuti su samo zbog dobro organizovanog iskorišćavanja radne snage i mašina, o čemu smo ranije pisali kao i velikim količinama gnojiva koje je poljoprivredi stavljeno na raspoloženje.

— Бановина Хрватска добила је од Призада 1,450.000 динара за куповину 100 тријера, 3 велика селектора на моторни погон, и 10 малих.

— Поред досад одређених станица за контролу воћа за извоз, одређене су још и ове станице: Земун, Палић, Краљев Брег и Хоргош.

— Овогодишња берба памука у Турској процењена је на 45.000 тона. У поређењу са прошлогодишњом берба је подбацила са 6.000 тона.

INDUSTRIJA

— Rumunska vlada je pre izvesnog vremena naimenovala niz komesara pri velikim industriskim preduzećima i bankama. Ovih dana je postavila kontrolne inspektore pri manjim firmama.

— U Francuskoj je izmenjeno zakonodavstvo o akcionarskim društvima. Namesto kolektivne odgovornosti uprave zavedena ie lična odgovornost pretsednika upravnog odbora. Upravni odbor može da ima naiviše 12 članova.

— U Francuskoi se oseća јака nestašica uglja. Vlada je odlučila da izvrši reorganizaciju tržišta i proizvodnje, u tom cilju biće osnovan prinudni kartel rudnika uglja. Svi rudnici jednog reona treba da se organizuju, te organizacije biće obuhvaćene u pokrajinske, a ove u jednu krovnu za celu Francusku, koja će biti podređena ministarstvu rada. Svi dosadašnji ugovori o prodaji uglia izgubiće važnost. Na taj način vlada očekuje da će moći pojačati proizvodnju i ukloniti nestašicu uglja.

— Madarski rudnici boksita a. d. u Budimpešti nameravaju da podignu veliku fabriku aluminiuma sa kapacitetom od 20.000 t aluminiumoksida i 10.000 t aluminiuma godišnje. Dosadašnje 2 fabrike mogu da proizvedu 3000 t. aluminiuma. U blizini fabrike jedno električno preduzeće izgradiće električnu centralu koja će proizvoditi 250 mil. kw sati struje i čija će gradnia stajati 25 mil. pengi.

— У месецу августу ов. год. забележена је рекордна продукција угља. Ископано је 616.795 тона угља, док је прошле године у истом месецу произведено свега 515.949, а претпрошле године 499.994 тоне.

— „јЈуго-монтан" а. д. повећало је своју главницу од 5 на 15 милиона дин.

— Решено је да се оснује Заједница свих произвођача сапуна у земљи у чијем би се оквиру образовала Централа за органске масноће. Централа би имала за 3:датак да под непосредном контролом државних органа организује набавку сировина из иностранства.