Narodno blagostanje

Страна 689

— Венсо (Когрогасја ха finansisku rekonstrukciju, formirana 19932 od vlade SAD) osnovala je pre nekoliko meseci dva društva za stvaranje rezerva sirovina potrebnih industriji Rubber Reseve Co i Metal Reserve Co, svako sa glavnicom od 5 mil. dolara. Ovih dana je osnovao još dva: Defense Plant Corp. n Defense Supplies Corp., takođe sa glavnicom od po 5 mil. dolara. Prvo ima zadatak da daje kredite industriji koja radi za naoružanje, a drugo da finansira stvaranje rezerva. Dosada je Defense Plant Corp. podelila preko 190 mil. kredita, većinom preduzećima Za DTOizvodnju aviona, aluminiuma i avionskih motora.

— U Nemačkoj su fabrike piva počele sa proizvodnjom novoZ pića koje jako liči pivu, ali sadrži samo 0,59% alkohola.

— Organizacija francuske industrije rukavica podnela ie vladi memorandum u kom ističe težak položaj u kom se nalazi zbog gubitka tržišta. Prošle godine ova je industrija imala promet od 400 mil. franaka, od čega 64% otpada na izvoz. Pre rata 34% izvoza je išlo u Englesku, Belgiju, Holandiju, Norvešku i Švajcarsku. Znatne količine išle su u SAD. Sada je ostao još jedini kupac: Švajcarska, i to u neograničenoj meri. |

— Немачка штампа пише о губицима Енглеске У Румунији у Вези са политичким променама у тој земљи. Учешће енглеског капитала у румунској индустрији нафте износило је 1982 31,6% целокупног инвестираног капитала, 61% произведене нафте прерађиван је у енглеским рафинеријама. Извоз нафте у Енглеску и њене поседе износио је у првом полгођу 1941 520.000 т. Сада је извоз у Енглеску сасвим престао и нафта се упућује у Немачку. Осим у петролљејској енглески капитал је ангажован и У тешкој индустрији, у железари у Решицама и у фабрици локомотива и цеви. Досада је Румунија добила од Енглеске 8 зајмова у износу од 24,55 мил. фунти стерлинга.

— Бугарска производња угља је већ годинама већа од потрошње. Извоз угља се постепено повећава, 1937 је износио 3.454 т, 1939 17.648 а ове године за 5 месеци 78.509 т. Од тога само у Југославији 59.900 т. .

— Тражња нових материја које треба да надоместе оне које се морају увозити довело је немачке хемичаре до тога да из воде градских канала покупе супстанце које у нарочитим постројењима прерађују у гас за погон мотора. На тај начин општина у Штутгарту добија толико гаса да сваки дан заштеди 4000 л бензина и сви камиони у граду снабдевају се њиме као погонским материјалом. Поступак је једноставан. Вода свих канала одводи се из ван града у базене где се таложи. Талог се затим преноси у постројење за производње гаса, а вода се филтрира и пушта у оближњу реку. Опити са производњом гаса н4 овај начин почели су 1984, али се производња развила У већој мери тек у последње време и сада износи 20 литара дневно по становнику.

— Енглеска влада води преговоре са владом Сједињених америчких држава о стварању резерви сировина потребних ратној индустрији на америчкој територији. Из тих резерви она би давала сировине и америчкој индустрији када ова израђује њене поруџбине. Осим тога она би хтела да резерве нагомилане у доминионима и другим поседима свог империума пренесе у САД на сигурно место.

— Britanska automobilska industrija obustavila je Dro-

izvodnju privatnih automobila i prešla potpuno na proizvod-.

nju mašina potrebnih za rat. — Narodna šumska industrija d. d. u Zagrebu snizila ie dioničku glavnicu sa 14,500.000 dinara na 1,065.000.

= У „Југословенском челику" а. д. повећана је глав-

ница на 220 милиона динара. ji

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ BD.

— U Engleskoj je zabranjena proizvodnja svilenih čarapa i rublja uopšte. Ova zabrana je motivisana potrebom svile za ratne svrhe.

~—— Akcionarsko društvo »Lisanski rudnici« iz koga je istupio francuski kapital fuzioniralo se sa rudarskim društvom »Montanija« a. d.

— Pre kratkog vremena skloplien je ugovor između Brazilije i Sjedinienih Američkih Država o osnivanju velikog preduzeća za proizvodnju čelika. S. A. D. će dati preko Banke za izvoz i uvoz kredit od 60 mil. dolara. Brazililanski kapital uneće u taj posao 25 mil. dolara. Fabrika treba да bude gotova do kraja 1942 i biće u njoj zaposleno 10.000 radnika.

— Argentinska vlada nastoji da razvije u zemlji proizvodnju aviona i da se stvori kadar dobrih aviatičara. U iednoj fabrici u Kordobi se već proizvode avioni u serijama koji su na opitnim letovima dali dobre rezultate. Uskoro će podneti kongresu predlog zakona o raznim merama Za Unapređenje civilnog vazduhoplovstva. Među ostalim mpredviđen je i kredit od 30 mil. pezosa.

— Бугарско Државно рударско предузеће Перник подићи ће у близини Пловдива фабрику сумпорне киселине и модре галице.

TRGOVINA

— Потрдшња морске рибе на загребачкој пијаци знатно је ослабила услед несташице уља, тако да трговци не могу продати ни половину од оних количина које су некада продавали:

—- Према постигнутом споразуму између девизне дирекције Народне банке и немачких власти о начину ликвидирања старих потраживања и дуговања из робног промета са ранијом Пољском утврђено је следеће: За присаједињене крајеве немачком Рајху старе југословенске обавезе (пре 30 IX 40 г. ликвидираће се полагањем дужног износа у динарима код Народне банке по реладији 100 злота за 830 дин. Југословенски извозници при маће за своја стара потраживања одговарајућу вредност у динарима преко старог рачуна немачких марака, али < тим да ће и у овом случају примити исти динарски изног који би имали да приме по ранијем режиму. Нове трансакције, закључене после горњег датума ликвидираће се путем југословенско-немачког клиринга. Са Гуверманом платни промет ће се спроводити на тај начин што ће се све старе обавезе и потраживања ликвидирати преко спе цијалних ликвидационих рачуна при чему ће домаћи увозници измирити своје обавезе према ранијем постојећем режиму по коме ће и извозници наплаћивати стара своја потраживања. За плаћање увоза и наплату извоза утврђена је релација на 830 дин. за 100 злота.

— Да би заштитили потрошаче од претераних цена гурско министарство трговине и индустрије намерава да оснује велике робне куће за продају домаће робе по знатно нижим ценама од цена свакидашње трговине. У ту сврху министарство намерава да уложи 700:000 турских лира.

— Прописане су нове цене свињском месу и масти у Београду чиме је заустављено скакање цена овим жи: вотним намирницама. Цене су следеће: свињско месо са коском 20 дин, без коске 22, свежа сланина 23, сало и маст 95 и маст код продаваца сухомеснатих производа 26 дин.

— Između Argentine i Brazilije skloplien je nedavno trgovinski ugovor kojim se preporučuje vladama obeju zemalia da pomažu razvoj onih industriskih grana koje će upotpunjavati privrednu strukturu obeju zemalja. Uvoz proizvoda tih preduzeća biće slobodan od carine kroz 10 godina. Za proizvode ostalih grana carine će se postepeno sma jiVati. Dosada je Brazilija kupovala velike količine pšenice iz