Narodno blagostanje

96. обтобар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 681

извоза пољопривредних производа преузимају Немачка и Италија (у 1988/39 години од укупног извоза пољопривредних производа извезено је 62% у Немачку и 20% у Италију) то се и будућа производња има усмерити у правцу подмирења потреба ових тржишта. Али тежиште мађарске пољопривреде треба да буде пребачена на индустријске сировине и сточарство.

Споразум се састоји из два дела: један се односи на организацију и повећавање производње, а други на извезне контингенте. Први део обухвата три гране: производњу семена, уљарица и сточарство. Производња семена за продукцију сточне пиће претставља један од најважнијих делова новог плана. Да би се повећање производње што сигурније постигло Мађарска ће прописати обавезно засејавање извесних површина на већим и великим поседима. Неколико хиљада хектара треба да буде још у овој години употребљено за производњу семена слатке лупине и других специфично немачких трава.

Засејана површина уљарицама са садањих 70.000 ar. јут. треба наредне године да се повећа на 120.000 кат. јут., а идућих година још и више. За своју потребу у уљу Мађарска треба данас око 3.500 вагона сировине и до сада није успевала да ту потребу покрије властитом продукцијом, већ је знатне количине увозила из прекоморских 3емаља. Према новом плану у наредној години не само што се та целокупна потреба има да подмири властитом производњом, него се мора имати и знатан извозни вишак. До конца 1946 под уљарицама треба да буде неколико стотина хиљада хектара.

И код сточарства главну улогу игра повећавање производње. Да би се то постигло први је услов обезбеђење повећања производње сточне хране. Следствено за продукцију сточне хране, вероватно на штету производње житараца, имају се употребити знатно веће површине. Сем тога, за време важења споразума Мађарска ће сваке године добијати из Немачке 800 ком. првокласних приплодних бикова, 500 свиња и 800 оваца,

Други део споразума односи се на регулисање извоза пољопривредних производа у Немачку; утврђује контигенте и начин одређивања цена. Немачка у принципу приправна је да преузме сав извозни вишак мађарске пољо-

привредне производње. Но с обзиром на то што ће Мађарска знатно повећати свој извоз и у Италију, као и ка потребу извоза у остало иностранство, утврђени су контигенти, који су код многих артикала знатно већи од доса: дањих. Контигенти стоке повећани су и то: говеда са 50.000 на 60—70.000, свиња са 350.000 на 400.000, оваца ст 74:000 на 150.000 ком. Од живе стоке извезене у Немачку Мађарска ће добијати извесну количину коже у прерађеном стању. За текућу економску годину предвиђено је 20:000 ком. Поред овога повећани су контигенти за разне конзерве од воћа и поврћа, суво воће, сок од парадајза, за разне производе који садрже Витамин С, тестенине итд.

Цене мађарских пољопривредних производа који се извозе у Немачку утврђиваће се увек до 1 децембра за наредну годину. Као општи критеријум за утврђивање внсине цена важи принцип рентабилитета. Но без обзира на то, утврђене цене биће вазда резултат узајамног споразумевања. У сваком случају будуће цене биће јединствене тј. неће се састојати из једне основне цене и преференЦијала који је укинут и према Мађарској.

GG Er : : POO a in ao cms |) 24, O: ма издахнуо је најспа“

+ CpBerosap CrojamMHopHh _ рији београдски трговац, Све. тозар Стојадиновић, чији се живот већ одавно постепено гасио. Покојник се много разликовао у своме начину живота од многих колега с оне стране Васине улице (јер је његов рејон био Душанова улица). Он је свој живот провео у напорном раду и није га ни мало мењао ни онда када му је његово имовно стање допуштало много већи луксуз него његовим колегама из Кнез Михаилове и Краља Петра улице. Његов живот је био само вршење дужности. Међу њих спада и васпитање деџе- које је толико успело, да нема трговачке породице у Београду која би се с њиме у томе могла да мери. Синови покојног СтоЈадиновића нису примили његову радњу као прћију, као базу, већ је сваки од њих из сопствене снаге засноваз своју, као што је то њихов отац своједобно урадио. Стојадиновић је био примеран грађанин, родитељ, пријатељ и добротвор. Он је могао мирно да затвори очи и да оде на полагање рачуна о свом животу.

В. Б.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Рентабилитет данске пољопривреде и сточарства у години 1939/40 био је рекордан за последњих десет година. Чист принос по хектару био је 112 круна према 38 у претходној години, што одговара рентабилитету од 5,156 према 4,6%. Пораст за годину дана износи 129/0.

— U Direkciji za ishranu proučava se pitanje upotrebe uliane pogače za ishranu stoke. U tom cilju održana je konferencija stručnjaka na kojoj je rešeno da se od fabrika ulja otkupe proizvedene količine uljanih pogača, kako bi zemljoradnici došli do bolje stočne hrane, čija je količina ove godine nedovoljna. Eventualni izvozni viškovi staviće se pod 'kontrolu Direkcije za spolinu trgovinu.

=— Отпочео је откуп семена од тикава (бундева) по 4 дин. за килограм. Рачуна се да ће Призад успети овога пута да добије преко 1000 вагона ове сировине данас тако неопходне за производњу јестивог уља. Земљорадници нису до сада обраћали пажњу на ово семе, већ су

га заједно са бундевом давали стоци. Семе даје принос |

од око 27% нерафинираног уља или 25%% рафинираног.

— Рибарство у Шведској је претрпело велике штете услед рата. Рибаре у послу спречавају не само минска поља и остаци полопљених лађа, већ нарочито несташица бензина. Извесне рибарске заједнице налазе се пред потпуном пропашћу.

— У Данској се производи сточна храна из коприве која се прерађује у новоподигнутим фабрикама које дневно производе 8.000 кгр. ове хране. Овоме се прибегло услед слабог приноса луцерке.

INDUSTRIJA

— Међумурско петролејско a. д. које је раније припадало једној швајцарској групи, прешло је у руке италијанског петролејског предузећа АГИП.

— Индустрија мотора а. д. у Раковици отпочела је фабриковање аутомобила. Предузеће је подржављено. У почетку израђиваће се само теретни аутомобили,

— У Бугарској једна група фабриканата текстилних производа намерава да изгради фабрику за производњу лана из целулозе.