Narodno blagostanje

Страна 708 НАРОДНО cena kukuruza bila ie viša od ceme pšenice od avgusta 1928 do januara 1929 god. Ovoga puta, ako posmatramo dve uzastopne godine, stanje prinosa nije ni iz daleka kao u 1927—290. 1939 berba kukuruza bila je osrednja (i danas u ambarima imućnijih proizvođača ima prilična količina starog kukuruza) sa 404.000 vag. prema zvaničnoj statistici, a žetva pšenice odlična sa 284.000 vag. U ovoj godini prinos kukuruza |e potpumo zadovoljavajući, a žetva pšenice je podbacila. 1927 i 1928 prema zvaničnim podacima ukupan prinos pšenice i kukuruza bio je 827.000 vag., a 1939 i 1940 god. oko 1,380.000 vag., dakle veći za nepunih 67%. Sledstveпо, 15 КЕ цсепо је да bi uzrok visokoj ceni kukuruza prema ceni pšenice trebalo tražiti u stanju raspoloživih količina. . __

Apstrahujući opšte uzroke koji su doprineli porastu cena u zemlji i to u prvom redu agrarnih proizvoda, jer su oni najviše skočil, jedan od razloga sadanjoj visokoj ceni kukuruza leži u uslovima pod kojima se vršilo formiranje nove cene, a drugi u novim faktorima tržišta odnosno distribucije koji nastupaju tako da favorizuju uzdržljivost imalaca robe i skakanje cena. Kao što je pretsednik vlade naglasio, usled rđavih vremenskih prilika, berba kukuruza bila je u velikoj opasnosti, a do pšenice se već tada vrlo teško dolazilo. Preovlađivale su vrlo pesimističke prognoze. Terminsko poslovanie, koje baš u to vreme započinje, otvoreno je pod utiskom rđave berbe i egzorbitantno visoke cene starog kukuruza. Prvi terminski zaključci za oktobar—novembar rađeni su po 260—280 din. Na osnovu tako formiranih termina počelo je i poslovanje efektivnom robom i bez obzira što se ı međuvremenu vreme osetno Dpobolišalo i berba ispala potpuno zadovoljavajuća, efektivne cene fTormirale su se na relativno visokom nivou prema prosečnom prinosu pšenice, dvostruko višem od cena pšenice čiji je prinos bio upola manji od normalnog. Na samom početku kampanje kukuruz |e postao izrazito špekulativni artikal; počeli su ga tražiti i kupovati i oni koji se trgovinom mikada nisu bavili. Sve to doprinelo je da proizvođač postane uzdržljiv sa prodajom, a pogotovo kada su se na tržištu pojavili novi kupci koji, u želji da što pre dođu do robe, nude i više cene i time pijacu drže u napetom i nervoznom stanju.

Kao što smo videli, odnos cene kukuruza prema

> БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

pšenici, izuzev 1927/28 i 2928/29, kretao se između 37 i 60%. Takav odnos karakterističan je i za ostale zemlje izvoznice kukuruza. U S. A. D. on je danas 70% (treba primetiti da taj odnos nije rezultat slobodnog formiramja cena, već državne intervencije na bazi minimalnih cena), a ranijih godina bio je 50—60%. U Argentini sada iznosi 55%, a kretao se između 50 i 65%. Ako uzmemo da bi normalan odnos bio 65% (a to izlazi i iz odnosa koji je ranijih godina kod nas postojao) izlazilo bi da cena kukuruza, naravno pri Zadovoljavajućem prinosu, ne bi smela da bude veća (pri sadanjoj ceni pšenice) od 200—210 din. Pa i ta cena bila bi još uvek znatno veća od cene koje danas vladaju u okolnim zemljama (Rumunija 160, Mađarska 195, Bugarska oko 160 din.). Međutim cena u klipu na velikom broju pijaca dostiže 140—180 din. a sirovog u zrnu 200 din. i preko toga. Na toj bazi računat sušen kukuruz sa 14—15% vlage izlazi na 260 do preko 300. Фа. А то је 86,5% do preko 100% od cene pšenice. Lanjske godine sezona je otvorena sa sledećim cenama: klip 40—60, zrno 00.95 din. Prema tim cenama sadanje su povećane i to: klipa za 200—250%, ztna 7а 120—150%. Ovo pokazuje da pored visoke cene postoji još i nenormalan odnos između cene klipa i zrna pao posledica veće navale na klip.

Sadanja cena kukuruza je previsoka za prehranu, a pri tome valja imati u vidu da se kukuruzom hrane siromašni poljoprivrednici čiji je tržišni randman relativno mali pa prema tome i udeo u sadašnjim visokim cenama zemljoradničkih proizvoda čiji teret moraju i sami da snose. Isto tako cena je previsoka i za tovljenje svinja ti. za proizvodnju mesa i masti. Za produkciju kilograma težine treba 6—7 kg. kukuruza. Danas to vredi 15 din. i više. Dodav tome i sve ostale troškove kilogram žive vage košta 16—17 din. Takva cena žive vage znači u maloprodaji za meso cenu preko 20 din., a za mast 26—28 din. Prema tome najvažnije je da ovakvo stanje na tržištu kukuruza ne ide u prilog održavanja produkcije mesa i masti koji pored hleba pretstavljaju takođe važan činilac ishrane, naročito u zimsko doba koje traži ishranu veće kalorične vrednosti. Nacionalno-ekonomske posledice sadanje visoke cene kukuruza mogu da budu: otežavanje prehrane, smanjenje produkcije t|. izvoza sledstveno uVOZa. |

__ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У кратком раздобљу, од два месеца, млеко је у Београду поскупило по други пут. Први пут са 3 на 4 сада са 4 на 5 динара. У Загребу је власт реагирала на покушај да се цгна повиси на 4,50 динара, па кад су млекарске задруге Господрске слоге ипак то учиниле, ухапшен је њихов директор. Овај случај интересантан је обзиром на значај који има Гесподарска слога. Могло се очекивати да ће Банска власт пристатн на повишење цене да не би дошла у сукоб са задругарима. Кал се она ипак одлучила на то онда је сигурно утврђено да је нова цена превисока и да би њом био погођен градски потрошач о коме се такође мора да стара власт.

Шта да се тек каже за цену од 5 динара у Бео-

Треба контролисати цене аграрних производа

граду. Џа ипак ово је повишење легална радња, јер се Уредба о контроли цена и сузбијању скупоће не односи на земљорадничке производе са сопственог земљишта. Власт нема начина да забрани скакање цена у Београду, јер произвођачи сами дотерују млеко у град. Добар део њих и не спада у ону категорију произвођача које је закон хтео да заштити. Многи од њих преузимају млеко сво: јих суседа и продају га у граду.

_ Млеко је само један пример скока цена аграрних производа. Аграрни производи претстављају највећи део чроизвола који долазе на тржиште. Пошто су им цене могле слободно да скачу, морало је то да проузрокује јачи скок цена на целој линији, него што би био случај, да су и цене ових артикала биле под контролом. Још пре годину дана ми смо упозорили на недостатак у Уредби што су ови продукти изузети. Сада су већ дошле после-