Narodno blagostanje

Страна 746

а Код чмога та 200 hili. tona (1.055, prema 838 hili.). Izvoz ie bio u velikom porastu do maja, a uvoz do aprila, kada ih je pogodila pojačana blokada. Tai period, od kraja' maja pa dalie i jest najinteresantniji, jer se od tog vremena smanjio uvoz sirovina koje smo još nekako dobijali.

Donja tablica pokazuje nam koliki je 510 uVOZ i iZVOZ kod pojedinih artikala u periodu iuni-septembar 1940 prema istom · periodu 1989 (u hilj. tona):

Izvoz Uvoz

1939 1940 | 1939 1940

pšenica 80,0 5,4 sirov pamuk 38, 0,8 kukuruz 14,1 — _ рат. ртефуа 3,3 0,4 sveže Voće 985 1429 „vuna (87 (ML vino 2,0 5,5 ушпепа ргефуа 06 0,05 goveda (kom.) 7,5 64 kože (0,5 0,05 svinje (kom.,) 72,8 309 sirova kava 18 - 26 drvo za Бог. 95. 512. рашлас _ 37 0,2 drvo za građu 2236 1889 izrade od gvožđa 3,9 5,7. pragova (ik) 9248 155,2 sirova nafta 26,2 1,8 cement 360 170 шјал родом: 2,4 0,1 Olovo. 0,9. 101 mašine 47 540 sir, bakar 4,9 81 elektr. tehn. 0,07 16 тиде i kopovi 291, 3945 „kaučuk 0,97 (0,14

Ova tabela pokazuje 5 Које је. strane došao maiteži

udarac za poslednjih nekoliko meseca. Smanjio se UVOZ SirO-

vina, dok su gotovi fabrikati (mašine, alati, elektrotehnički aparati) uvezeni u većoj količini nego lane u istom periodu.

Sudeći po tom investiciona delatnost morala је da bude dosta.

živa, jako su za prerađivačku radinost nepovoline prilike usled nedostatka sirovina. Ima jedan detali vrlo interesantan po našu trgovinsku mpolitiku. Sirove kave uvezeno je 2,6 hilj. tona prema 1,8 hili. u istom periodu prošle godine. Ne uvoто је iz zemlje porekla nego iz centralne. Evrope, iz Ze malja koje su kod sebe zabranile potrošnju kave i izvoze je u zamenu za artikle od veće koristi. A mi uvozimo luksuz, iako u isto vreme imamo feškoća zato što je naš kliring postao pasivan.

Kod izvoza opali su poljoprivredni artikli i drvo, a porast je zabeležen kod minerala.

Spolina trgovina za prvih devet meseca aktivna je za 847 mil., ali poslednjih meseca pokazuje se tendencija jačeg opadanja izvoza nego uvoza, tako da su avgust i septembar već bili gotovo uravnoteženi. Procent učešća klirinških zemalja popeo se već kod izvoza na 86, a kod uvoza na 87,6. Ove promene u spoljnoi trgovini odrazile su se i na devizama kod Narodne banke koje ne ulaze u podlogu. One su opale od aprila sa 870 mil. na 472 mil. u septembru. Zlato kod Narodne banke povećalo se u toku ove godine sa 1.988 mil. na 2.485 mil., a dobar deo tog zlata potiče od priliva deviza od transporta u tranzitu.

Na tržištu novca ima nekoliko interesantnih promena koje se mogu dovesti u vezu sa povećanim opticajem. Porasli su Žiro-računi privatnih banaka kod Narodne banke na 640 mil., prema 375 mil. u septembru 1939. Ulozi po čekovnim računima kod Poštanske štedionice porasli su na 2.846 mil. prema 1.654 mil. To je tezauirani novac na način koji nije pod udarom uredbe o ograničavaniu podizanja uloga. Kod Državne hipotekarne banke ulozi su opali na 1.118 prema 1.361 mil., a svi uloži na štednju iznose 10.180 mil. prema 11.177 mil. Kod 20 najvažnijih banaka padaju menični zajmovi

od početka rata (sa 985 mil. na 792 mil.) dok su potraživanja

Do tekućim računima rasla do marta, a zatim padaju (sa 2.510 mil. na 2.378 mil). Ulozži na knjižice dpadaju dok su se tekući računi popeli sa 876 mil. u septćHibrd 1939 па 1.406 mil. i septfembfu 1940, a to je samo bežanje iz jednog oblika

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. | Бр. 47

u drugi pred zakonom o ograničenju raspolaganja ušteđdama. Kod 50 većih banaka silno se ipovećala gotovina, na 1.118 mil. prema 482 mil., a tekući računi takođe na 3.348 mil. prema 3.033 mil. Ulozi su kod tih banaka porasli na 3.744 mil. prema 8.413. mil.

Državni prihodi са! jula znatno su veći nego u odgovarajućim mesecima Drošle godine, a to stoji u Vezi s pojačanim poreskim opterećenjem. Prihodi državnih preduzeća povećali su se znatno od jula, uglavnom od tranzitnih prihoda železnica. Prihodi od monopola porasli su od marta, kada ie povišena cena duvanu.

Utovar vagona nešto je Veći nego u odgovarajućim mesecima prošle, 186 hili. prema 185 hilji. u septembru 1939, ali prevoz u tonama znatno se ipovećao od tranzita. Morski saobraćaj je prepolovljen. U naše luke prispelo ie 1.106 hilj. tona Тада prema 2.146 hilj. u septembru 1989. Kod rečnog saobraćaja je suprotno, on |e veći nego u odgovarajućim mesecima prošle godine, ali od jula opada.

Indeksni brojevi proizvodnje svi su u porastu, kod rudarske proizvodnie 170 prema 147 (sept. 1939) topioničke proizvodnje 297,7 prema 181,6, proizvodnja uglja 699 hili. tona prema 518 hilj.

Ovde se ograničavamo ha davanje statističke slike stanja naše privrede. Na probleme pred kojima se ona nalazi usled rata osvrnućemo se u jednom od idućih članaka. ентитети о [јако се односе на кратак пеПовећање послова Дожав- _Риод, извештаји о стању ДР-

не хипотекарне банке жавне хипотекарне бенке показују толико значајних промена да их је потребно забележити. Главна карактеристика стања крајем октобра према оном од септембра је даља експанзија волумена по-

_ сла и обртног капитала. Јавни улози порасли су и овог

пута за 23 мил, док су приватни опали за 18,5 мил.; први износе 3031 мил. а други 1104 мил. Пасивни текући рачуни, где улазе и улози по текућим рачунима, порасли су за 7045 мил, на 7998 мил. Заложнице и обвезнице у оптицају смањиле су се за 182 мил. на 5935. Аванси и депон банака смањили су се за нешто преко 3 мил, а банчине резерве порасле су за 10 мил. на 500, а од тога отпада на резервни фонд 427 мил. |

Прошлог месеца хипотекарни зајмови порасли су били за 160 мил. а овога су опали за 2 мил. У овој групи су зајмови на непокретности, комунални и водним задругама. Зајмови на непокретности повећали су се за 3,5 мил, док су комунални пали за 5 мил, а водним задругама за 910 хиљада. Сви краткорочни зајмови смањили су се за 97 мил. на 3815. Дуг Министарства финансија смањио се за 98 мил. Текући рачуни порасли су за 7609 мил. на 6.549 мил. Хартије од вредности порасле су за 3 мил. на 1565 мил.

Укупан збир биланса износи 26,45 млд. према 94,71 млд. крајем септембра, односно за 1,38 млд. више, а од тог на повећање банчиних пословних средстава отпада 799 милиона, која износе 14,15 млд.

__-______________-_____ | Či{aoci znaju dobro istoriju JuNacionalizaciia „„Jugosloven- #OSslovenske udružene banke, ske udružene banke kod koje težište pada na izraz

; »udružene«, „jer je ona postala

17 jednog niza fuzija. Među fuzioniranim оба bilo je i takovih, čije su akcije od početka bile u inostranstvu. Banka je imala vrlo velike koristi od stranih akcionara. Ali su danas druga vremena. Na te se koristi više ue može da računa. Svesni tog novog duha угеmena izvesni kapitalisti iz Zagreba i Sušaka, udruženi, uspeli