Narodno blagostanje
95. нобембар 1940. НАРОДНО su da otkupe ceo paket akcija Jugoslovenske udružene banke koji se nalazio u stranim rukama. Tako je danas celokupnost glavnice Udružene banke u rukama Jugoslovena. 'Narodna banka je omogućila tu transakciju devizno. Iskustvo i sposobnosti g. d-ra Stanka Švrliuge ima se majviše zahvaliti za
uspeh te transakcije.
meru zn rum uu E JIagicKa је развила своје сточарство на бази увоза знагних количина сточне хране. Годишња потрошња износи око 58 мил. метарских центи, а домаћа производња 36 мил. Због ниских цена сточних производа влада, да би одржала сточарство рентабилним, даје помоћи за куповање сточне хране.
Рат је отежао увоз из Јужне Америке, а после окупације од стране Немачке он је сасвим престао. Због тога се поставило питање како да се исхрани онај део стоке за који је требало увести храну. Домаћа производња се не може тако брзо повећати, због тога ће се морати један део заклати. За будућност израђен је план да се производња сточне хране повећа у толикој мери да може да покрије у целости потребе сточарства. За 10 година поповршина оранице која сада износи 9,7 мил. ха треба да се повећа за 375.000. Али не на тај начин да се смањи површина под другим биљкама него мелиорацијама. На тим радовима биће запослено око 159:000 радника, а тро шкови ће износити 220 мил. К. Половину трошкова подмириће држава из прихода по закону о мелиорацији земљишта, а за другу половину закључиће зајам. Приход са овог земљишта цени се да ће бити толики да ће се инвестициони капитал исплатити за 2—3 годне.
Осим овог плана проучава се још један о пошумљавању. Данас је свега 892 целокупне површине под шумом. Годишња потрошња црногоричног дрва износи 3 мил. M”, а производња око 1 мил. тако, да се мора да увезе око 2 мил. ме. Површина под прногорицом биће проширена за 100.000 ха. Стручњаци мисле да ће се моћи да постигне просечни годишњи прираст дрва. по хектару од !0 м, а код корисног дрва и 20 мз, према 3 м“ у Шведској. На тај начин Данска би се могла у будућности да ослободи увоза дрва за гориво и за производњу целулозе.
Напори Данске на пољу аутаркизирања у сточнкој
храни и дрву
Трговинско-индустриска и 34натска комора у Новом Саду објавила. је ових дана брижљиво рађену студију о 34 натству на њеном подручју. Врло детаљном статистиком дата је доста јасна слика развоја занатства за последњих 5 година. Карактеристика тог развоја је сталан пораст броја занатских радњи, док се број помоћника и шегрта према 1988 нешто смањио.
Развој занатства у Војводини за последњих 5 година
:KEKKEKEEK i Ir ar ЕНЕН.
У вези са развијеном и релативно напредном по: љопривредном производњом три четвртине занатлија живи и ради на селу а свега једна четвртине у градовима. У већини случајева такав занатлија је земљорадник са малим поседом од 5 до 1 ха. Много је чешћи случај да занатлија на селу ради као надничар за време сезонских пољопривредних радова. Укупно је било 1935 18.965 занатских радњи, до краја 1989 њихов се број повећао за 26,01% на 23.897. Тај пораст није био равномеран код свих занатских струка, код неких је, шта више, забележен пад. Врло јак пораст је био код (око 20%) грађевинских заната — собосликара, зидара, тесара и клесара, као последица повећане грађевне делатности. Нешто мање је порастао број меха-
"БЛАГОСТАЊЕ
Страна 747
"ничарских, јаутомеханичарских, 'електромеханичарских, па-
пучарских, кројачких (женских одела) и посластичарских
радњи. Омањио се број опанчара и градитеља. Број гради-
теља је опао због строжих законских прописа о вршењу тог заната.
Треба истаћи да се за ових 5 година занатство у селима боље развијало од оног у градовима, пошто се бро]
радњи у градовима повећао за 25,67%, а онај у селима за
26,183%. То је знак да је село у том периоду привредно ојачало. То важи нарочито за крајеве где се гаји кудеља (ужна Бачка) и интензивно свињарство (северна Бачка).
Судећи по броју помоћника и шегрта већи део радњи "су мале. Без помоћног особља било је 19839 у градовима' 37,19% радњи, а у селима 48,67%, са једном помоћном радном снагом било је 23,35% односно 30,71%, са две 20,81% односно 13,16%, са три 9,86% односно 4,52% и са четири 8,800 односно 2,64%. У појединим местима број занатлија без помоћног особља креће се између 70 и 85% од укупног броја. Број помоћника је јаче порастао него занатлија и то у градовима за 27,420/0, а у селима за 30,34%, од 8.271 1986 на 10.665 1939. Код шегрта је нешто друкчији развој, пошто Уредба о сразмери броја шегрта и помоћника отежава запославање нових тако, да их је 1939 било 9.444 aa 4,02% више него 1936. У градовима њихов се број смањио за 5,419, а у селима се повећао за 9,81%.
(Овако повољан развој занатства у овом делу Војводине резултат је опште привредне коњунктуре која је из године у годину показивала боље резултате. С тиме у. вези затварање радњи било је релативно мало и кретало се између 787 1935 и 1.076 1938 односно 41996 и 4,99% од укупног броја радњи.
Zakonom od 1937 оујабсепа је vlada da izvrši reformu Коуаnog novca, a u avgustu 1939 pušteni su u opticaj komadi od 50, 20, 2 i 0.50 din. Deseticć su se pojavile docnije. Ukupno je trebalo da bude u opticaju 1:360 mil. din. svih vrsta kovanog novca, za 148 mil. din. više nego Dre reforme.
Ovih dana vlada je donela Uredbu o izmeni Uredbe o kovaniu i puštanju u opticaj kovanog novca. Izmenjen je čl. 3 kojim je ministar finansija ovlašćen da iskuje 10 mil. komada pedesatica i 15 mil. komada dvadesetica. Sada on može da naredi da se iskuje svih 16.000 komada, ti. za 6.000 više, a drugih 25.000 Котада, 2а 10.000 više. 'Đrema tome, vrednost srebrnog novca treba da se poveća za 500.000 din. na 1,300.000, a s time će vrednost celokupnog kovanog novca da poraste na 1,860.000 din.
Opticaj kovanog novca stalno se povećava. Početkom ove godine bilo ga je 1 miliiarda din. u opticaju i 317,5 mil. kod Narodne banke. Od toga pa do maja iznos kovanog novca kod Narodne bahke se nešto povećao, tako da je u opticaju bilo ispod 1 milijarde i od juna naprotiv on se stalno smanjuje. Krajem septembra bilo je kod Banke 212 mil, a u opticaju 1178 ili svega 1.385 mil. din., za 25 mil. više nego što je prvom Uredbom predviđeno. Docniji izveštaji o stanju Narodne banke pokazuje dalju tendenciju smanjenja količine kovanog novca u njenim kasama. 31 X 1940 bilo ie svega 188,2 mil. din.
Izmena Uredbe o kovanju novca došla je kao rezultat povećanih rashoda u vezi sa pozivanjem rezervista na vežbu. Država inače nema ipotrebe za tolikim iznosom srebrnog поуca, i kad prestane potreba za njim biće povučen.
У
Роуесапје орџсаја Коуапог поуса
Барт РНСТНОЕИВЕН ЛЕНИ prca amu=rrr