Narodno blagostanje

85. нобембар 1940.

шса Која зе пе može izbeći i кад se ne želi sputavanje privatne trgovine. .

Kazali smo da Uredi nemaju karakter aprovizacija. Uostalom aprovizacije pripadaju prošlosti. One su se pojavile u toku Svetskog rata, kada je bez iskustva i pošto se već pojavila oskudicd2, trebalo organizovati snabdevanje. Kod organizovanja moderne ratne privrede izbegava se sistem aprovizacije koji ubija privatnu irgovinu. U Nemačkoj je iskorišćena privatna trgovina kao aparat distribucije, ali je totalno kontrolisana. Takođe u Engleskoj, kad je izrađivan plan snabdevanja koji je trebalo ostvariti u toku rata, pošlo se od toga da trgovina ne treba da bude ubijena.

Naši uredi za snabdevanje zadiru u područje trgovine na veliko. Ali mogu da pogode i trgovinu na malo, jer se predviđa da će oni otvoriti svoje prodavnice. Time se stvara paralelan aparat u trgovini, javni i prjvatni. Oni će moći da pristupe racioniranju potrošnje, i ukoliko se to ostvari dobili bi oni karakter aprovizacije. To postoji samo kao mogućnost, jer se u zakonu ne veli da će Uredi pristupiti odmah aprovizacioniranju. ба prvo vreme oni će se ograničiti na nabavljanje robe da je ne bi nestalo u pojedinim cenfrima. Ali ako ni oni ne budu sposobni da je nabave, kao što je to bilo teško privatnoj trgovini, onda je pogotovu potrebno da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

snabdevanje bude centralno organizovano i da racionitanje potrošnje bude zavedeno za celu zemlju, a ne samo za one opštine koje ne nabave potrebne zalihe.

Za godinu dana preduzet je kod nas niz mera u zaštitu potrošača. Sve su te mere bile izazvane razvojem prilika. Tako je došlo i do ovih dveju koje smo analizirali. One dolaze sa izvesnim zakašnjenjem, jer su prilike na tržištu takve da bi bile sasvim na mestu mnogo strožije i potpunije mere :po pitanju snabdevanja.

Iskustvo u Svetskom ratu pokazalo je da su sve mere oko snabdevanja nedovoljne, ako se ograniče na područje distribucije. Proizvodnja mora takođe da bude zahvaćena u jedinstvenom planu snabdevanja. Ona je kod nas gotovo netaknuta.

Ni u domenu distribucije kontrola nije zahvatila sve. Cene poljoprivrednim proizvodima slobodne su u rukama proizvođača. Nabavke ne vrši jedna ruka, a to je povoljno po imaoce robe. Racioniranje potrošnje može da bude neefikasno dok su trgovci bez kontrole. Ono je predviđeno samo za područja opština koje ostanu bez robe. Ako nema razloga da se očekuje pogoršanje kod snabdevanja, onda se ne može ništa prigovoriti tome što ima praznina u sistemu snabdevanja. Ali ako je suprotno, onda ne treba da ostane kod rešavanja problema na parče.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

i но 00 смо пролетос забележи: Југословенско — немачки ли да су отворени преговоспоразум о државним ри између Југославије и Недуговима мачке о регулисању мног2-

бројних крајева

дугова, нарочито

наслеђених од Аустро-угарске, по којима је Југославија била обуставила сваку службу. Задатак је био врло опсежан и врло тежак. Четири пута су се састајале обостране комисије док су успеле да уреде битна питања. Први пут новембра 1939 г, други пут фебруара 1940, трећи пут јуна исте године и последњи пут августа такође 1940 године. Као што смо своједобно јавили, иницијативу за ово узела је Немачка што је сасвим природно —- приликом трговинских преговора у мају 1939 г. у Келну. Сугерирано је да се питање тих многобројних зајмова повери специјалним стручним комисијама. Ми смо на то пристали и данас стојимо пред зињеницом да су та питања скинута с дневнога реда. Чим будемо добили детаље објавићемо их. 32 сада бележимо да је познати економски часопис „Банк-Архив" у броју од ! новембра донео један чланак од др. Мартинија, савет: ника Министарства привреде у Берлину, који као немачки делегат има и највеће заслуге за решење ових питања. У чланку се даје кратак преглед појединих зајмова који су обухваћени споразумима и битних услова. Даље констатује др. Мартини да је Југославија прва која је пристала да регулише те зајмове и да је Рајх одлучен да одмах приступи преговорима и с осталим земљама, које се налазе у истом положају у коме је била и Југославија, и да ће се захтеви Рајха заступати најенергичније; али да се неће удаљавати од правичности, која се имала стално пред очима кад се преговарало са Југославијом. Затим вели г. др. Мартини;

„Да није било велике готовости за споразум тешко да-би до њега дошло. За Југославију није мала ствар четврт милијарде динара која се има да плати у главном

1940/41 год. Немачка је водила рачуна o платежној снази Југославије. Преговори су често били врло мучни, каткада чак безнадежни, али су ипак продужавани и унапређивани захваљујући искреној симпатији југословенске делегације према немачкој и обрнуто, која је доминирала преговорима све до краја. При томе радо истичем да је не малу улогу на немачкој страни играло поштовање пред опсежним знањем и дубоком припремом од стране југословенске делегације. Ту долази на прво место генерални директор југословенске управе државних дугова г. Душан Ђорђевић; затим његови присни сарадници г. г. д-р Лазаревић н др. Лучић. Они су унели добре воље за споразум и тиме користили својој сопственој земљи. Њихово мудро предвиђање и њихова храброст да приме одговорност у том важном питању заслужују нарочито признање“.

Ре Rat je popodio privredu evropskih zemalja prvo poremećajem međunarodne razmene dobara,

drugo putem raznih mera pre-

duzetih u svrhu narodne odbrane. Otežavanjem spoljne trgovine rat je prisilio evropske zemlje da sa zadovolje onim što se u njima zateklo i da se ispomažu razmenom onoga što same proizvode. Mere preduzete u cilju narodne odbrane izmenile su znatno strukturu proizvodnje, što se moralo da odrazi jako i na distribuciji. Mi nemamo podataka za sve oblasti privrednog života, ali i po onima koje je objavilo za septembar Odeljenje za ekonomska izučavanja Narodne banke, može da se prati dejstvo rata na našu privredu, u prvoj godini i kako su se sve brže mutili poremećaji. Od leta ove godine ratnim razlozima pridružili su se privredni, jer je podbacila Хеђуа.

Izvoz зе popeo na 5,241 mil. za prvih 9 meseci 1940 prema 3.656 mil. u istom periodu 19939, a uvoz na 4,393 mil. na 3,630 mil. Tom povećanju po vrednosti odgovara povećanje po veličini kod izvoza za 400 hilj. tona (2.863 prema 2.477 hilj.),

Uticaj rata na našu privredu

a m a IK u