Narodno blagostanje

Страна 748

O свогодишњој летини у 3еХебе ли земље Југоисточ- мљама Југоисточне Европе не Европе моћи себе да Много се писало, само су све исхране ове године те процене биле произвољне базиране на непоузданим подацима, пошто је жетва з2доцнела тако, да се тек крајем августа могло имати приближно тачне податке. Те податке је прикупио „Франкфуртер Цајтунг“. Према тим подацима изгледа да ће једино Мађарска и Турска имати вишак пшенице за извоз.

OS e aaa ia mnn Osrana rana ru а Ева

У Румунији је засејана скоро у пола мања површина него лане. Док је 1939 под пшеницом било 4,1 мил. ха ове године свега 2,6—2,8 мил. Површина под пшеницом остала је углавном непромењена — око 1 мил. ха, а под кукурузом се повећала од 48 на 5,2 мил. Принос шшенице цени се на 30 мил. мет. центи (1989 :40 мил.), а унутрашња потрошња на 27 мил. Мора се узети у обзир да 359“ површине под шшеницом отпада на Бесарабију која је сада У саставу СССР, 539 површине под ражи, 28% под кукурузом, 38% под јечмом, 50% под сунцокретом, 52/: под уљаном репом, 82 под сојом и 27% под ланом.

Жетва пшенице у Мађарској дала је ове године 22—23 мил. метарских центи према 30,69 мил. 1939. Пошто унутрашња потрошња износи око 20 мил. остаће вишак за извоз од 2—3 мил. По уговору половину од тога треба Мађарска да прода Немачкој.

Бугарска и Југославија имале су ове године знатно слабији принос пшенице него ранијих година. Бугарска је ипак боље прошла, пошто је жетва дала просечан средњи принос. У Југославији принос се цени на 20 мил. према 28 мил. 1939. Прва ће можебити, нешто моћи да извезе, а дру-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 47

га ништа, пошто ће сопствену потребу моћи да покрије једино строгим рационирањем. Грчка, која је увозница жита, имала је за 159• слабију жетву од прошлогодишње. Према томе ове године мораће да увезе више него 1989. Вероватно да ће моћи своју потребу да подмири увозом из Турске код које је принос шшенице скоро два пута већи од лањског.

Према томе најбоље стоје у погледу пшенице Турска и Мађарска. Нема података о извозу па се не може оценити да ли су земље Југоисточне Европе имале каквих резерви лањске шшценице у времену жетве. Пољопривредни институт у Риму цени да су резерве ових земаља износиле ! фебруара 1940 29,3 мил. метарских центи. |

Принос осталих пољопривредних производа изгледа да ће бити бољи од шненице. Шећерна репа у Мађарској цени се ове године на 17,1 мил. метарских центи према 11,6 мил. 1939. Род кукуруза у Румунији биће нешто слабији него лане, а у Мађарској и Југославији, напротив, изгледи су за добар род. Таква је процена и за сунцокретово семе, уљану репу и сточну храну.

Цене пшенице у свим земљама Југоисточне Европе су повишене: у Мађарској са 20 на 28 пенга по метарској центи. Житни режим измењен је у толико што се прешло са минималних на фиксне цене. У Румунији је цена повишена са 420 на 680 леја. Та цена важи до октобра, зд новембра до јануара повећаће се за 300 леја. Проценат мељаве је повишен и заведена само једна врста брашна. У Југослвији и Бугарској су такође повишене цене и то у првој од 230 на 250 а затим на 300 дин. а у другој од 350 на 440 лева.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Rumunska vlada je rešila da omogući poljoprivrednicima kupovanje mašina, stoke za rad, gradnju staja i drugih zgrada putem jevtinog kredita. Visina kredita kretaće se do 40.000 leja a kamata će iznositi 5%, rok 5 godina. Krediti će se davati posretstvom banaka i zadruga.

— Belgisko ministarstvo privrede uputilo je poziV poljoprivrednicima da povećaju proizvodnju krompira i žita kako bi Belgija mogla sama sebe da ishrani. Površina pod pšenicom treba da se poveća za 8.000, од 180.000 по 26.000 ha, pod raži za 20.000, od 140.000 na 160.000, a krompira za 30.000.

— Авгагпа ! Коореганупа ђапка u Bugarskoj. isplatila је до kraja oktobra 1940 god. 6 mil. leva na ime naknade pričiniene usevima ove godine od grada. Ukupna šteta ove vrste u 1940 procenjena je na 70 mil.

— Pripreme za proletnju setvu u Nemačkoj su velike. Od 577 vrsta krompira odabrano je za sađenje svega 38 пајboljih. Isti ie slučaj i kod žita. Ovogodišnja proizvodnja krompira dala ie 60 mil. tona. Od toga će se za ljudsku hranu upotrebiti najviše 18 mil. t, a ostatak za stočnu, tako da jš krompir pored šećerne repe postao najvažnija stočna hrana. Prinos šećerne repe je veći nego lane i ceni se na 20 mil- t, prema 18,7 mil.

— Услед несташице сточне хране сељаци у Норвешкој све више употребљавају целулозу и рибље брашно.

— Овогодишњи род маслина у Северној Далмацији подбацио је за 50% у поређењу са прошлогодишњим. Ова ће количина бити довољна само за потребе становништва овога краја.

— Основан је отсек за дириговање сељачком привредом и прехраном при банској управи у Љубљани.

— Rumunija je poručila 1000 traktora u Nemačkoj u cilju intenzifikacije polioprivredne proizvodnje. Kod Bukurešta je otvorena škola za rukovaoce ovih traktora.

INDUSTRIJA

— Za prvih devet meseci ove 'godine proizvedeno je 4,946.991 tone kamenog i mrkog uglja a prošle god. 3,439.393 tone. Povećanje 23.4%. Za isto vreme ove godine proizvodnja lignita iznosi 1,1509.207 tona, a prošle 983.368. Povećanje 24.2%. Uvezeno je 499.064 tone prema 393.606 tone prošle godine. Znači da je domaće tržište raspolagalo ove godine sa 1,108.230 tone više nego prošle.

— Održana je konferencija svih zainteresovanih po pitanju meljave hlebnog brašna, na kojoj su pretresana pitanja obezbeđenja potrebnih zaliha pšenice kod mlinova, saradnje mlinske industrije sa pekarima i ustanovama za snabdevanje stanovništva hlebom, najboljeg tehničkog izvođenja meljave, iedinstvenog hlebnog brašna itd.

— Своје резерве бензина за ваздухопловство Америка ј= удвостручила у поређењу са прошлогодишњим резервама на 240 милиона галона.

— Влада у Вишиу одобрила је кредит од 7 милиарди франака за изградњу Париза. На овоме послу биће упо- | слено 50.000 радника, .

— У Сједињеним Америчким Државама постигнута је рекордна производња аутомобила. Произведено је У току задња три месеца 1,4 милиона, Т. Ј. 1,6% више него У претходном тромесечју тек. године.