Narodno blagostanje

95. нобембар 1940.

димо, највише је енглеског порекла. Енглеска крв не само да претставља већину, нарочито на истоку Америке, где је економски политички центар, већ су Енглези много свога позајмили Америци почев од језика. Америком владају у главном људи енглеског порекла. У мирно доба Енлеска није баш најбоље виђена у Америци, прво због угњетавања Северне Америке док је била колонија, друго због

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 741

њезине колонијалне политике. Али кад Енглеска дође у тежак положај, онда је за њу све што је англо-саксонског порекла. AKO изузмемо „Немце, код којих се не зна колико је потпуно американизираних и Ирце који су увек против Енглеске, затим приличан број Талијана, онда цео остали део американског становништва, по свом пореклу је мање више за Енглеску.

Ш С. А. Д. И ДРЖАВЕ ОСОВИНЕ

Али то расположење народа не мора да значи рат. ко год прати ратне догађаје ван зараћених држава природно је да навија за једну или другу ратујућу страну. гако је у свима неутралним државама, али то не значи излазак из неутралности. У Северној Америци постоји врло много околности које чине невероватним основну промену њезине досадање политике према зарапеним државама. Могао ои се рескирати чак негативан одговор на питање да ли he Америка ући у рат, Али би тај одговор био једностран. Цело је питање шта се разуме под ратом, кад се пита, хоће ли Америка ући у рат. ·

Под ратом се разуме једно стање односа између држава, које може да буде врло разнолико. Рат значи пре свега прекид свију односа између односних држава. Могућно је ратно стање без оружаног сукоба. С друге стране могућно је такво држање двеју држава које је очигледно непријатељСко, а да не дође до прекида односа. Тај је случај са стањем односа између Сједињених Америчких Држава и држава осовине, Дипломатски и конзуларни претставници су на својим местима. Међусобна трговина није забрањена. Па ипак је држање Северне Америке према Немачкој – непријатељско. Оно се огледа пре свега у питању лиферације оружја и ратног материјала уопште, Држава у Северној Америци стара се о максималном снабдевању Енглеске, као да је савезница, Влада интервенише гдегод треба да се убрза и олакша производња за рачун Енглеске. Али, и ако би се ово могло како тако подвући под појам неутралности, с уступањем педесет разарача Енглеској из сопственог арсенала то не би могао бити случај. Чак је доцније службено изјављено да је та трансакција само испуњење обавезе једног уговора с Енглеском, по

коме се ова обавезује, у случају да буде покорена,

да сву своју ратну флоту преда под команду САД.

И Вилки је изразио уверење да је Енглеска морнарица бедем сигурности Северне Америке у Атлантику. Друга група односа који су све пре него нормални је економске природе. Мислим на политику ембарга коју спроводе С.А.Д. Под ембаргом се разуме забрана извоза, која данас обухвата шеснаест артикала (гума, платина, штоф, челик и гвожђе итд.). Та се забрана правда потребама земаљске одбране Америци. Али у ствари она обухвата у главном артикле, који су врло потребни државама осовине.

Трећа група односа у којима се огледа непријатељско нерасположење Северне Америке · према државама осовине такође је економске природе. То је политика Северне Америке према потраживањима држава (и њихових грађана) које је Немачка окупирала. Како Немачка окупира коју државу северно-американска влада блокира сва потраживања дотичне државе и њезиних поданика са изричном мотивацијом, да тиме спречи пребацивање истих у Европу под немачким притиском. Не жели се да Немачка добије у своје руке инострана платежна средства која се налазе у Америци. У последње време Америка блокира потраживања и оних држава и њихових поданика које нису окупиране, већ су само дошле под утицај Немачке.

Немци, уосталом, не крију да је држање Северне Америке у најмању руку непријатељско. Врло се често може читати у немачким новинама да. се Немачка налази фактички (а не и правно) у рату са САД. Један врло оштроуман Американац ми је казао тим поводом, да је необично мудра тактика Немачке према Северној Америци. Она игнорише све американске мере које су очигледно сазив ђе. Можда OM американским службеним круговима било пријатније да Немачка извуче конзеквенце из тога држања.

ЈУ РУЗВЕЛТ НЕ МИСЛИ РАТОВАТИ ,

Ипак је невероватно да Рузвелт жели да овим мерама провоцира објаву рата, све да је и променио веру и постао милитариста —- како га већ дуже времена претставља опозиција. Рузвелт не може да жели рат пре свега због тога што су САД очајно неспремне за рат како је то казао Вилки.

Сједињене Америчке Државе тек сада врше регрутацију. Има се увести у касарну милион четири стотине хиљада људи. Ти регрути немају

појма о ратовању. Као што је Вилки једанпут на-

поменуо, никад неће американски народ заборавити жалосну судбину њихових добровољаца на европском тлу због тога што нису били обучени. Ови не само да нису обучени, већ нису ни опремље-

ни. Цела обмундировна потреба за те регруте сад

се тек ради. А што се тиче оружја, ко зна кад ће и оно бити готово. Америка је свесна своје неспремности и због тога чини надчовечанске напоре. Али то не иде тако брзо. Зато су потребни пре свега извесни основни артикли. Основа целокупног наоружања, у коме флота игра велику улогу, је челик. Производња челика у Америци, иако је највећа на. свету, не може тако брзо да се повећа у обиму у коме је потребан, Томе стоји на путу не само четрдесетсатна радна недеља, већ и недовољност стручних радника. С индустриским полетом који је настао у Америци због наоружања, морао се осе-. тити недостатак стручних радника, као што је то. било и у Немачкој кад је почео да расте број запослених ,