Narodno blagostanje
|
|
||}
CrpaHa 749
Даље, и оно што се производи за рат шаље се у главном у Енглеску, а један део и у Кину. То успорава наоружање сопствене војске.
Из овога излази да би Америка сигурно изгубила рат, кад би она могла да уђе у исти путем сукоба сувоземних војска.
Рат _Северне Америке са земљама преко Океана био би могућан само ако би она слала војску у Европу. На супрот томе Рузвелт је неколико пута дао обећање да неће послати ни једнога војника у рат ван североамериканског тла. Америка може ратовати само на свом тлу и у одбрану истога. Уосталом све и кад би Рузвелт то желео остала би то пуста жеља. Данас долазе у комбинацију само велике војске. Ако би се желело ратовати ван Америке требало би послати најмање милион BOjника. А то је транспортно-технички немогућно, Потребни су бродови за друго шта.
Како би ма која војна сила могла да пређе преко Океана 2 ПН а је да је оружан сукоб су-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 47
воземне војске "између Америке и држава преко океана потпуно искључен. Ваздушна борба не може да реши рат. Авијација је само помоћно оружје. А њезин је значај још много мањи кад је у питању
лет преко океана, јер је у питању носивост коју
данас нема ни један авион. А морнарицаг
И ту је одговор негативан. Ни флота као ни авијација не могу да реше рат. Губитак борбе на мору може да донесе промену у погледу поседа ван сопственог копна. Могу се изгубити колоније, могу се погубити острва итд. али потучена флота ни најмање не значи угпрожену метрополу. Може Америка да изгуби сву своју флоту, да изгуби сва острва на Пацифику, па ипак да остане ван сваке опасности као западна хемисфера. Данас флота у рату или је помоћно оружје или и то је много важније — преносно средство за војску и друге потрепштине. Ко има флоту тај има шанса да овлада водом, али не и копном.
У РУЗВЕЛТ ВОДИ ЕКОНОМСКИ РАТ
Излази дакле да Северна Америка неће ући у рат. Али је исто тако јасно да ће она продужити политику помагања Енглеске у Европи и то пооштрењем и проширењем ембарга на првом месту. Помагање Енглеске у ствари значи блокаду Европе. Ту блокаду врши данас ефикасно енглеска флота на Атлантику. Ова је много слабија на Пацифику из простога разлога што је тамо американска флота, а брод под американском заставшм не контрошиле туђе бродове. Америка не врши блока-
ду чак ни према Јапану, већ га блокира путем ем-.
барга. Али ако би Енглеска пала и њезина флота дошла под команду Северне Америке, ова би морала да продужи блокаду да би продужила економски рат, који данас води Енглеска, а у коме је Америка само помаже. Јужно-американске државе које још никако не пристају на бојкотовање Европе, не могу ништа послати у Европу, ако не добију одобрење од Енглеске. А поред тога и највећи део тр-
m BB
Iz uredništva
говачког бродовља налази се у рукама енглескоамериканским. Јужна Америка нема својих бродова. Сједињене Америчке Државе помажу Енглеску у њезиној политици економског рата против Европе. Блокада ће бити све оштрија. Чују се гласови у Северној Америци да ће она више да оштети окупиране државе него државе осовине. Али овај апел не наилази на одзив. Черчилово гледиште је победило, а по њему главно је како ће се свршити економски рат, а не како ће ко проћи за време рата. Чују се такође гласови у Северној Америци да је економски рат против Европе безнадежан и да ће Европа да се извуче из њега помоћу аутаркије. Ни то гледиште нема присталица. Преовлађује енглеско гледиште, које је формирано у почетку овога рата, да једино оружје којим се могу победити државе осовине је оно из 1917, а то је економски раб, Сасвим је свеједно колико ће он да траје, кажу његове многобројне присталице. (Прештампавање није дозвољено)
jea
I POSLEDICE RATA
Bez obzira jesu li u ratu ili van njega, sve zemlje u Evropi osetile su poremećaje koje je on izazvao u proizvodnji ' distribuciji. Kako su se poremećaji množili, сако је bilo potrebno da državna vlast intervenira u
privrednim odnosima. Događaji su nametnuli ratnu pri-
vredu svim zemljama, samo je pitanje s kakvom se umešnošću pristupalo rešavanju problema. Sve mere koje se preduzimaju u svim zemljama imaju na kraju glavni cilj, da obezbede snabdevanje stanovništva. Poremećaji u snabdevanju dolazili su ili s toga što se moralo više rada i sredstava upotrebiti za proizvodnju sredstava narodne odbrane, ili zbog toga što je rat onemogućio snabdevanje artiklima koji se uvoze preko mora.
Prva mera kod nas, suzbijanje skupoće i sprekulacije, polazila |e od pretpostavke da robe ima dovoljno
za potrošnju, i da je potrebno samo zaštiti potrošače od skakanja cena. Zatim je došla mera o kontroli cema, jer prva uredba, o suzbijanju skupoće, nije imala uspeha. Čitavo regulisanje snabdevanja ograničavalo se na problem cena, dok su se prilike radikalno menjale tokom rata. Uvoz izvesnih sirovina smanjio se, zatim sasvim nestao. Uvoz kolonijalnih artikala je otpao. Zbog nerodice snabdevanje je otežano i mnogim artiklima domaće proizvodnje. Postoji i drugi proces, da se u medostatkn jednog artikla, ili zbog njegove skupoće više troše drugi, tako da se oskudica lako može da pojavi i kod artikala kojih ima dovoljno za potrošnju u normalnim prilikama.
Celokupna kontrola snabdevanja ograničila se ma cenu. Proizvodnja je bila minimalno zahvaćena, i to samo kod nekih artikala, koje proizvodi industrija, Za-