Narodno blagostanje

Страна 744

snabdevanje, ima drugu polaznu tačku, da samo izvesni potrošački centri nisu dovoljno snabdeveni, i da ZDoOg oskudice koja se javlja, privatna trgovina (ега previsoko cene životnim namirnicama. Opštinski uredi za snabdevanje, čije osnivanje ona naređuje, imaju zadaću da ustanove kolike su potrebe jedne opštine za predmetima islirane i ogreva i da ih nabave u dovoljnoj količini. Uredi će se brinuti za rezerve Brane građanstva, a posebno preduzeća koja zaposlavaju preko 50 radnika, moraju da osnuju svoju potrošačku zajednicu. Ta dužaost važiće za ona državna i samoupravna preduzeća га Која to vlast odredi.

Aprovizacioni uredi imaju zadaću koja je bila namenjena ministarstvu poljoprivrede uredbom o državnim rezervama hrane iz avgusta 1939 godine. Po njoj trebalo je da ovo ministarstvo prikupi rezerve hrane za civilno stanovništvo, a vojno za vojsku. Preduzeća sa preko 1.000 radnika trebalo je da obrazuju rezerve najmanje za mesec dana. Ove rezerve nisu bile

namenjene neposrednoj potrošnji, nego je trebalo da se

prenose iz godine u godinu i da se upotrebe za slučaj rata ili ako nastupi nerodica. Od tog nije ništa učinjeno. Sadašnja uredba prenela je dužnost prikupljanja геzervi na opštine, pošto je već u nekim gradovima bilo teškoće oko snabdevanja. Uredi treba da imaju rezerve koje će svakog časa biti potrebno baciti na tržište.

Uredi imaju donekle supsidijaran značaj u snabdevanju, jer i u buduće potrebe će pokrivati redovna trgovina. Uredi će vršiti ulogu trgovaca na veliko, ali pored toga njima se dodeljuje i druga, da budu regulatori cena. Tako je komentarisao Uredbu ministar poljoprivrede. Priznajući da cene životnih namirnica, uprkos kontrole »nemilosrdno skaču čim se oseti njihova nestašica« ministar poljoprivrede smatra da će »u takvim prilikama ove gradske ustanove za snabdevanje, koje će raspolagati svojim zalihama, priteći u pomoć stanovništvu, jer će takve namirnice davati po nabavnoj ceni, a time će odmah uticati i na regulisanje cene takve robe u slobodnoj trgovini«. (»Politika« 10-XI-40). Uredi treba da postanu sredstva u borbi protiv skupoće. Ali oni to mogu samo protiv one skupoće koja dolazi od trgovaca. Uspeh će biti onoliki koliko i sami dođu do jevtine robe. Međutim, ona je skupa već kod proizvođača, koji je zaštićen zakonom, jer po Uredbi o suzbijanju skupoće nema ograničenja za skakanje cena privrednim artiklima dok su u rukama proizvođača.

Uredi za snabdevanje nemaju karakter aprovizacije. Oni su liferanti na veliko trgovcima i zadrugama za potrošnju. Smatralo se da je frgovina podbacila kad su izvesni centri mogli da ostanu bez artikala ipotrošnje, a onda su tu situaciju iskoristili oni kod kojih se još zatekla roba, da povise cene. Uredi treba da onemoguće da se to ponovi. Trgovina pored njih teče kao što je i tekla. Ako ima dovolino robe za urede, to znači da je bilo dovoljno i za trgovinu, samo je ona bila spekulativna. Uredi to nisu i zato |e glavna njihova zadaća ustvari opet u oblasti cena. Oni će prodavati robu po troškovima koštanja (nabavne cene plus režija) i preko toga 2% za fond eventualnih gubitaka. To im pruža dovoljno elastičnosti u suzbijanju skoka cena koji dolazi od trgovine.

Uredi za snabdevanje kupovaće robu kojoj cena nije kontrolisana. Pojaviće se na tržištu, izvan banovine Hrvatske, tražnja od strane 61 ureda za snabdevanje, Što će staviti proizvođača životnih namirnica u vrlo povoljan položaj. Ako se Uredi budu utrkivali koji će

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 47

pre da se snabde, doživećemo haos kakvog nije bilo na tržištu. Mesto da potisnu cenu, oni bi je oterali na više. To se može izbeći jedino tako da se obrazuje centralno telo za celu zemlju, koje bi bilo ovlašćeno za kupovanje i koje bi raspodelilo robu gradskim uredima prema potrebama, ili ako nije moglo da nabavi potrebne količine, onda bi se morala da racionira potrošnja. Uredba predviđa i racioniranje potrošnje, ali samo u okviru gradske opštine, u kojoj ured za snabdeуапје nije nabavio dovoljne količne. To je isto ono shvatanje po pitanju racioniranja koje smo našli i u Uredbi o regulisanju prodaje. Do racioniranja moglo bi da dođe pre u opštinama koje ne dobiju dovoljno linansijskih sredstava ili onima koje su daleko od tržišta. To je razlog više da se nabavljanje za aprovizacije vrši jedinstveno. I treći razlog ide tome u prilog. Uredi

za. snabdevanje predviđeni su za 61 gradsku opštinu.

Međutim velik broj manjih mesta imaće da muku muči sa snabdevanjem kao do sada, odnosno pod težim prilikama ukoliko gradske opštine pokupuju viškove i otežaju snabdevanje ostalim mestima, gde ceo posao ostaje slobodnoj trgovini.

Možda je finansiski razlog odlučio za Ovakvo rešenje problema snabdevanja. Po Uredbi o državnim rezervama trebalo je da država da novac i zato je obrazovamje zaliha moglo da se zamisli centralno. Sada svaka opština treba da se pobrine za sredstva finansiranja. Uredi su poslovne institucije gradskih opština, ali finansiski su nezavisni. Opština daje sredstva, a ako nema dovoljno, daje zajam Diporis, verovatno beskamatno, jer Uredba ne govori o kamatama. Diporis, međutim nije kreditna institucija, koja bi mogla da reši taj zadatak iz svojih sredstava. Iza njega stoji država kao finansijer. Jedan deo tereta finansiranja pada na opštine, drugi na državu. Opština odgovara Diporisu, odnosno državi, za kredite koje dobija. Opština će založiti svoje prihode i nepokretnosti za te zajmove. Ustvati, finansiranje |e centralno, jer će veći teret pasti na državu, odnosno njene novčane institucije, koje budu dale novac, nego na opštine. Onda se stvar mogla obrnuti, da centralno organizovanom snabdevanju priteknu u pomoć opštine svojim sredstvima, jer bi protuvrednost povukle u robi za kratko vreme, a ostatak da da država kao što već i daje. Mesto obaveza koje preuzimaju opštine prema Diporisu, centralni ured za snabdevanje raspolagao bi robom.

Zadaću snabdevanja imaju i preduzeća koja zaposlavaju više od 50 radnika. U prošlogodišnjoj uredbi ta dužnost postojala |e samo za preduzeća sa više od 1.000 radnika. To |e učinjeno zato da bi se јаупе Нпапsije rasteretile što više kod rešavanja problema snabdevanja. I po tom bi se moglo zaključiti da |e finansiranje uticalo da se problem reši decentralizovano.

Ministar poljoprivrede u izjavi za štampu rekao је da aprovizacioni uredi neće biti na smetnji privatnoj trgovini, što se vidi po tome da su obavezni na plaćanje svih poreza koje plaća i trgovac. Ipak, njihov položaj različit je od položaja trgovaca, jer oni nisu tečevinska preduzeća. Preko režiskih troškova oni treba samo da ostvare 2% prihoda nad rashodima. Uživaće beskamatan zajam i lišeni su prema tome tereta koje snosi trgovac. Bez obzira na tu razliku činjenica je da će se pojaviti u trgovini životnim namirnicama, pored privalne trgovine, ovi uredi. Posao koji je do sada obavljao trgovac deliće ga ubuduće sa uredom. To је Спје-