Narodno blagostanje

"50. нобембар 1940.

imali velike kubure sa mešanjem hleba. Najmanje bi se smelo pekarima prepustiti ikukuruzno brašno da ga · sami mešaju sa pšeničnim u procesu proizvodnje hleba, jer bi omi dodavali znatno veći procenat od propisanog.

Mnogo je jednostavnije i efikasnije da se za gradsku.

potrošnju hleba uvedu čisto kukuruzni dani, dani pro|inog hleba. Svi građovi mogli bi se podeliti u reone od kojih bi svaki imao svoje mlinove koji bi mleli kukuruz za svoja područja. Izmeljavanje bi se podesilo tako da bude u skladu sa potrošnjom da se brašno ne bi moralo

lagerovati. Druga mera bila bi povećanje procenta izme-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 761 |

ljavanja narodnog brašna na 80% i racioniranje njegove prodaje za kućne potrebe. Što se tiče belog brašna, isključivo za potrebe bolnica, njegovu produkciju treba ograničiti na nekoliko mlinova. Paralelno sa ovim merama imala bi se regulisati i cena kukuruzu da bi bila u relaciji sa cenom pšenice, a time bi se ujedno postigio i pojevtinjenje prosečne cene pšeničnog i kukuruznog hleba. Na racioniranje potrošnje hleba zavođenjem sistema karata ne treba ni misliti. To ne dopušta naša socijalna struktura, naša ishrana u kojoj je hleb glavna pa i jedina hrana.

Il. JEDAN RAČUN VEROVATNOĆE

Mere koje treba preduzeti moraju se izvesti iz Si-

tuacije. Toga radi potrebno je da istu saznamo. Da bu-.

demo bar približno na čisto sa fim šta nam treba u ovoj kampanji i čime raspolažemo.

U 1939 imali smo dobru žetvu pšenice i rđavu berbu kukuruza. U 1939/40 usled slabe berbe kukuruza mciala se povećati potrošnja pšenice. Više se trošilo i zbog pozivanja većih kontingenata na vežbu među kojima su seljaci — inače potrošači kukuruza — jeli pše-

nicu. Najzad, u nedostatku i zbog visoke cene kukuruza.

pšenica je, pred kraj ekonomske godine, igrala znatnu ulogu i u ishrani stoke. To je u mnogome reduciralo

uobičajenu prenosnu zalihu pšenice tako da se podmi-.

renje potrošnje u novoj kampanji moralo osloniti isklju-

čivo na novi rod. Taj je međutim znatno podbacio. Po.

proceni ministarstva poljoprivrede dobijeno je oko 193.000 vagona odnosno 95.000 v. manje no u pret-

hodnoj godini. Domaća potreba ceni se ma minimum.

240.000 vag., dakle postoji deficit od oko 50.000 vag. Taj deficit tereti isključivo tržišni višak (količine koje proizvođač iznosi na pijacu) koji je, prema ranijim go-

dinama, morao da bude reduciran za polovinu do dve.

trećine. Iz toga viška podmiruju se potrebe gradskog stanovništva (oko 80.000 vag.) i deficitarnih krajeva koji troše pšenični hleb. U prilog tačnosti ove računice govorile bi i sve veće teškoće snabdevanja gradova brašnom odnosno hlebom Као ! гедистапје ! обизтауа rada većeg broja mlinova.

Prinos kukuruza po privatnim procenama dao je 450—500.000 vagoma, a po zvaničnoj statistici 438.000

Ш. 5ТА РА

Ne možemo da znamo koliki će biti deficit u tekućoj kampanji, ali je on stvarnost. Mi ne smemo ni misliti na to da sačekamo i jedan dan bez hleba u zemlji. Normalno deficit se pokriva uvozom. Mi bismo to ove godine mogli da uradimo lakše nego ranijih godina zbog toga što nam je ove godine devizni bilans aktivan. Ali se baš na ovome primeru lepo očituje istina koju smo istakli u uvodniku današnjeg broja, naime, da ima robe koja se nikakvom plemenitom valutom ne može da dobije. Evropa je deficitarna u zrnastoj hrani. U deficitarne zemlje su se već rastrčale tražeći robu. |

___Ako je uvoz nemogućan, onda je još jedini način da bi se izbegla glad, da se od same žetve počne sa ekonomisanjem. Trećeg nema. Mi smo u četvrtom mesecu posle žetve pšenice i drugom posle berbe kukuruza, a već se čuje da pšenice nema više, a da kukuruza ima

manje nego Što je tražnja tako da mu je cena već prešla onu pšenice. Ako bi to bilo tačno, onda bismo već

idućeg meseca morali ući u glad. Ako je tačno to što se

vag. Uzmimo srednju cifru od 450.000 vag. kao verovatnu. To bi prema prošlogodišnjem prinosu bilo više 55.000 vag. Ta količina bila bi taman dovoljna da podmiri deficit od 50.000 vag. pšenice.

U ekonomskoj 1939/40 g. imali smo na raspoloženju 682.104 vag. pšenice i kukuruza (prinos ječma i ovsa takođe je bio dosta dobar), a u 1940/41 imamo 630.000 vag., dakle 52.000 yvag. manje, a uz to i rđav prinos ovsa i ječma. Prema tome, ako pretpostavimo da će u 1940/41 potreba ostati ista kao u prethodnoj ekonomskoj godini (prehrana ljudstva i stoke, tovljenje svinja, industrijska prerada, zasejana površina odnosno potreba za setvu) dolazimo do deficita od 30.000 vag. pošto smo u 1939/40 pšenice i brašna izvezli nešto preko 20.000 vag. Pretpostavimo dalje da će produkcija svinja biti smanjena, što je vrlo lako moguće usled visoke cene i teškoće snabdevanja kukuruzom, pa prema tome i potreba kukuruza u ovu svrhu. Ali je s druge strane sigurno da će potrošnja kukuruza za ishranu ljudskog življa biti povećana, a isto tako i pšenice, jer je notorma činjenica da se u vremenima padanja kupovne snage i velike skupoće jede više hleba. Zatim, nedovoljna količina ovsa i ječma za ishranu konja takođe mora da bude nadoknađena kukuruzom.

Iz ovoga izlazi da se 1940/41 u pogledu pšenice i kukuruza mora smatrati deficitarnom. Pšenice i kukuruza (osnovnih artikla ishrane nema dovoljjno). Ali iz toga se daje izvesti zaključak: da nemamo ni kilogram pšenice ni kukuruza za izvoz,

SE RADI?

javlja sa tržišta, tj. da pšenice više nema, a da je kukuruza vrlo malo, onda je to samo dokaz da se proizvodnja bacila na špekulaciju zadržavajući robu, Ma koliko da je naš deficit, ni u kom slučaju ne bi mogao on da bude veći no što je potreba zemaljska za tim artiklima za dva meseca. Znači da bi se te pojave, koje se danas konstatuju,mogle razumeti samo u aprilu mesecu. One su, kao što rekosmo, samo proizvod špekulacije proizvođača. Ovde ne vrede sitne mere, kao što je maksimiranje cena; ovde se mora poći putem kojim se ide već kod drugih artikala kao što je na pr. kod ogrevnog drveta. Potrebno je pre svega da se odmah izvrši popis celokupne zalihe u zemlji. Zatim da se izvrši racioniranje-i to prvo s obzirom na potrebe industrije, za stočnu i za ljudsku hranu. Zatim da se odmah smanje porcije i taj sistem održava sa najvećom strogošću. Mi ne smemo dopustiti da na jednoj strani ljudi gladuju, a da se na drugoj strani nalaze po skrivnicama pšenica i kukuruz, koji se prodaje ispod ruke putem šlajhhandla po vrlo visokoj ceni, Treba valjda nešto da naučimo iz iskustva četverogodišnjeg Svetskog rata!