Narodno blagostanje

· 7. децембар 1940.

— Međunarodni komitet za kaučuk povisio je izvoznu kvotu za kaučuk za prvo tromesečie 1941 od 90 na 100%. Svetska potrošnja u tom periodu ceni se na 265.000 tona.

; = Макапигапа је cena maslinovom ulju na teritoriji Banovine Hrvatske. Običnom, nerafiniranom zejtinu, cena je 22.90 din. po ikgr., finom do 1% kiseline 33.60 a sa 3% kiseline 30.45 dinara, franko mlin za masline ili magacin ргоizvođača. = Utvrđena ie cena staroi gumi na 4 dinara za kilogram franko utovarna stanica.

— Usled nagomilavania rezerve soli od strane роггоčaša, odlučeno je da se prodavcima ovog artikla daju samo one mesečne količine, koje su trošene pre 1] septembra 19939 g. Istovremeno se skreće pažnia potrošačima da izbegavaju stvaranje nepotrebnih rezervi, pošto trenutne zalihe u zemlji potpuno obezbeđuju normalnu potrebu.

— Povišene su cene petroleumu za osveiljenje na 9 din. po litru, dok je potrošnja racionirana prema sledećoj skali: 1 domaćinstva od 1 do 3 člana mogu kupovati litar i po petroleuma mesečno; 2. od četiri do šest članova dva litra; 3. od sedam do deset članova dva i po litra; 4. preko deset članova tri litra; i 5. državna i samoupravna nadleštva, škole, sanatoriumi, bolnice, hoteli itd. iedan litar mesečno na svako odelienje koje moraju osvetljavati.

— U Turskoj se moraju prijaviti sve količine domaćih životnih namirnica (pirinča pasulja, graška, sočiva, zejtina, ovčijeg sira, suvog grožđa itd.) specijalnoj komisiji za Копtrolu cena.

— Uređ za kontrolu cena izradio je nacrt Pravilnika o prijavljivanju zaliha robe u zemlji, prema kome će svi izVOZnici, proizvođači, prerađivači i trgovci na veliko biti obavezni da prijave svoie zalihe svakog meseca, a najkasnije do 5 Uredu za kontrolu.

— Naredbom bana Banovine Hrvatske, Uredba o ргоmetu kukuruza protegnuta je i na ovu Banovinu.

NOVČARSTVO

= Postignut je sporazum sa Nemačkom o platnom Drometu između Jugoslavije i Poliskog Guvernemana, prema kome se sve robne transakcije izvršene do 30 septembra smatraju starim poslovima, kojl će se obračunavati u zlotima po tečaju od 8,30 dinara, a posle toga datuma novi, koji će se obračunavati u markama od 17.20 dinara.

— Postignut je Dritansko-španski finansijski sporazum prema kome se oslobađaju sva španska potraživanja blokirana u Engleskoj. Istovremeno predviđen je specijalni platni sistem u cilju regulisanja platnog prometa između Španije, njenih kolonija i španskog Maroka s jedne i države bloka funte s druge strane.

JAVNE FINANSIJE

— Бугарска влада настоји да повећа државне приходе, пошто су расходи у вези са наоружањем и повећа_њем плата државних чиновника јако порасли. У том циљу је поднела Собрању предлог закона о пореској реформи. Ова се састоји углавном у јачем оптерећењу оних пореских обвезника који плаћају порез на пословни промет већи од 8.000 лева. Реформа ће обухватити око 10% пореских обвезника, тј. оне чији су приходи порасли услед ратне коњунктуре.

— Софиски часопис „Блгарско стопавство“ пише да у Бугарској око 140.000 или 60% свих државних и општинских службеника има месечну плату до 2.000 лева, Пошто су пене од августа 1939 знатно скочиле, положај државних и отттинских службеника постао је врло тежак. Стога је влада ових дана решила да им повиси плате. Повишица се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 781

креће између 15% (код оних са платом до 2.000 лева) и 97 (код: оних са платом од 2—10.000). То претставља за државну благајну издатак од 600 мил. лева рачунајући ту и повишицу пензија (која се креће између 20% и 5%. Осим тога на свако дете одређен је додатак од 100 лева, што чини укупни ефекат од 120 мил. лева,

— Швајцарска влада је решила да још пре почетка нове године распише на унутрашњем тржишту зајам од 125 мил. франака, да би искористила велико обиље расположивог капитала у земљи. Камата новог зајма износиће 329, рок 10 година а курс 100. Влада наглашује да је са: дашње стање државне благајне заловољавајуће.

— U Finskoj je krajem 1939 zaveden porez na ratnu dobit. Maksimalna stopa je bila 30%. Ovih dama ona je povišena na 45%.

— Postignut je sporazum između Jugoslavije i Italije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Sporazum se odnosi na ona preduzeća koja imaju svoje sedište na teritoriji jedne od ugovomih strana i rađe na teritoriji druge, kao i lica koja su državljani jedne strane a imaju prihode na drugoi.

POLOŽAJ RADNIKA

— Održana je anketa po pitanju minimamih nagrada trgovačkih pomoćnika i privatnih nameštenika na teritoriji Dunavske banovine. Jugoras je zahtevao 1.150 din. mesečno za pomoćnike i 1.300 za nameštenike, dok Savez privatnih nameštenika 1.500 odn. 1.800.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Фабрика стројева, котлова и термотехничких напра ва а. д. Петровград, упис чланова управног одбора г. г. Милана Улманског, д-р Николе Ђуришића, Петра Костића, д-р Павла Нојбергера и Егона Бјелинског. — „Аутелко" а. д. Београд. упис чланова управног одбора г. г. Павла Станојевића, инж. Милана Минића, В. Смита и инж. Ђор Ба Симића. — Банатска млинска индустрија д. д. Вршац, упис члана управног одбора г. Јована Графа. — Тегма, ичдустријско трговинско JL. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Душана Пламенца. — Лада д. д. Загреб, упис чланова управног одбора г. г. Леа Гаснера, Едмунда Бли. вајза, инж, Хуга Сига, и Ернста Бернетића. — Текстор д, д. упис члана управног одбора г. Антуна Дембића. — Твенти Сенчери Фокс Филм Корпорејшн, југословенско д. д. Загреб, упис чланова управног одбора г. г. д-р Мве Хергеmuha и д-р Винка Мандекића. — Кристалум д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. г. Ивице Шипрака. — Пан филм а. д. Загреб, упис чланова управног одбора г. г. Драгана Хруша, Иде Хрњака и Винка Јеличића. — А. Б. Ц. трговачко а. д. упис чланова управног одбора г. г. д-р Вилима Беновића, Пере Броза и Аугуста Нојмана.

Зборови акционарских лруштава

30 новембар. — Г. Румпел грађевинско и трговинско

га. д. Београд (ванредан).

5 децембар. — Кристалум д. д. веле родаја стакла и порцулана, Загреб (ванредан). 8 децембар — „Дрвар“ д. д. Нови Сад (ванредан).

13 децембар — Загребачка дионичка пивовара итвор: ница слада (редован). 14 децембар — Чаковечки паромлин и муњара л, л.

· Чаковец (ванредан).

16 депембар — Прва југословенска творница вагона, стројева, мостова д. д. Славонски Брод (редован). —- Аме: риканско складиште ципела д. д. Загреб (ванредан).