Narodno blagostanje

7. децембар 1940.

ОоуоЏап је jedan kratak pogled na gornju tablicu, pa da se vidi da je naš vodeći papir u ovoi nedelji snažno napreMdovao. Mislimo na Ratnu štetu. Ona ie od 444 krajem prošle nedelie završila ovu nedeliu sa 448. I što je naiglavnije pri jednom minimalnom obrtu, obrtu od 644.000, kao što sz vidi iz donie tablice obrta.

29-Х-—5-ХП 22—28-Х1

2љ% Ratna šteta 644 1.369 4% · Agrarci 1921 39 5 4% Agrarci 1934 565 88 6% – Вера 1,234 556 6% _ Dalmatinci 798 268 6% Šumski agrarci 54 484 7% Investicioni | JO 112 7% _Stabilizacioni === А 7% Bler 170 85 8% Bler — 90 7% _Seligman — Narodna banka 175 411 Рађ 19 72

Ukupno 3.708 3.550

Robe ie nestalo i zbog toga je mala tražnja podigla snažno kurseve. Pogled na kurseve u ovoj nedelji potseća nas na jednu novinarsku epizodu iz prošle nedelje. Ratna šteta naime pokazala je čvrstu tendenciiu ioš u prošloi nedelji sa izvesnim Rkolebaniem. Međutim, jedan berzanski izvestilac u jednom beogradskom listu toliko je duboko bio uveren da Šteta neće da skoči, da je taj prefhodni polet kursa na više obeležio kao špekulativan pokušaj koji je propao.

Koliko je zdrava situacija na berzi i koliko je čvrsta tendencija pokazuje kretanje drugog najvažnijeg papira, Dalmatinaca, koji je od 70 skočio na 71.25, sa tendencijom ka 71.50. Pri tome treba imati u vidu da je obrt u Dalmatincima bio tri puta veći nego prošle nedelje. Isto tako se čvrsta tendencija afirmirala kođ Begluka, khoj su skočili od 76.50 na 77.75 pri fantastično velikom obrtu od 1,93 miliona din. Prema našem izveštaju likvidirala je jedna ruka svoj paket Begluka i Dalmatinaca. Otuda tai povećani obrt.

I ostali papiri su biH u skoku. U skoku je Pab, 7% Bler itd. Neverovatno je stabilna Naroćna banka Dri kursu 6.500. Jedini papir koji je nešto malo popustio je Saverni agrarac iz 1984 g. To je popuštanje došlo zbog toga što je ponuda bila neobično velika, usled čega je obrt bio 566.000 din. Papir je nov, publika nije s njim dovolino upoznata, pa je zbog toga malo veća ponuda izazvala depresiju. U Naroddnoi banci je obrt prilično opao, a naročito u 6% Šumskom agraru. Inače ni u ovoi nedelji nije bilo papira koji se ni inače mesecima пе ројауЦији, iako je tražnja za njim, kao što su Stabilizacioni, Seligman, 8% Bler pa i 7% Agrarci iz 1921 g. (poslednjim je bio minimalan obrt u ovoi nedelji).

Ukupan obrt bio je 3,7 miliona dinara prema 8,5: mil:ona din. u prošlo nedelji.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Nadjznačainiji događaj na deviznom tržiš(u ove nedelje bila jie odluka Deviznog odbora da stabilizuje kurs funte sterlinga. Funta je bila prilično Rolebljiva, naročito u dane uoči donošenja ove odluke, od čega su naši privrednici trpeli štetu Utvrđeni kurs za decembar iznosi 217, a ukoliko se ukaže potreba on će biti povremeno menjan. Tako je i funfa pored delara na našoj berzi dobila stalan kurs. Kurs švajcarskog franka ostao je i dalje slobodan, ali on je faktički stabilan već duže vremena. Pošto se u njemu obavlja najveći deo розјоуа biće potrebno da se i on stabilizuje, ako bi postao kolebljiv. Time tablice kurseva gube upotrebu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 785

Bili su sa proneli glasovi da pretstoji devalvacija holandske forinte, ali su demantovani. Sadašnji kurs forinte nije kao raniji, dok je ona bila. slobodna valuta. Forinta je vezana za marku, a do njezine devalvacije moglo bi doći samo uz pristanak nemačkih deviznih vlasti. Od prvog decembra ne postoje više tri evropske valute, letonska, litvanska i estonska, a na mesto njih uvedena je rublja.

lako je Grčka u ratu, usled čega je otežan uvoz i smanjena upotreba grčkih bonova, privrednici se tuže da teško dolaze do njih iako bi ih moralo da bude kod nas za 20 mil, jer je za toliko pasivan robni bilans Grčkz.

Slobodno fržište Slob. +

29-XI 285% _2-XIH 3-XII 4-XIi 5-ХП London — — — — =—=- 2175 Njujork 55.— 44,55 55.— 55.— 55.— 55.Ženeva 1276.10 1033.64 1276.10 1276.10 1276.10 1976.10 Privatan kliring: Berlin 1782.— —— ]782.— 1782.— 1782.— 1782.Grčki bonovi 42— —— 42.— — — 42.Sofija 53.12 — — —— —— Milano 228.83 —. 228.83 „228.88 2288% 22883

Obrt je 40 miliona. Od toga otpada na marke DO siarom kursu 18.118 hiljada, a po novom 5.026 hiljada, na švajcarske franke 12.089 hilj., dolare 4.119 hilj., Grčke bonove 560 hilj., bugarske leve 134 hili. i šyvedske krune 16 hili.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: 31-XII-37 31-XII-38 31-XII-39 27-Х1-40 3-XIL40

London 21.69 20.62 17.65 16.50 15.75 Njujork 432.—- 443— 445. — 431— 431Milano — — 22.505 21:75 21.725

Робно тржиште

Птеница. — Прошлих седам дана на прекоморским тржиштима владала је непромењена тенденција: Чикаго је био релативно чврст, а њему је следовао н Винипег. Буенос, који је прошле недеље после дугог времена постигао предратни ниво курсева тј. гарантовану минималну цену која је важила уочи избијања рата, понова је осетно попустио. Чврстоћа Чикага тумачи се ломбардном политиком; половином новембра месеца било је ломбардовано 683.000 вагона, а квота за ломбард повећана је на 800.000 вагона. Према томе, ломбард ће и даље бити главна подршка чврстој тенденцији.

У Италији од 1 децембра заведено је облигатно мешање пшеничког са кукурузним брашном. За рационира“ ње потрошње хлеба, брашна н тестенина створен је посебан уред.

Румунија је објавила битку за жито позивајући земљораднике да засеју сваки педаљ квалификујући то првом националном дужности у данашњици. Што се понуде тиче она је и даље необично мала те су тешкоће снабдевања брашном градског становништва све веће, Народно брашне (црно) продаје се по 16 леја, а бело по 32 леја кг.

Бугарска је прописала нов начин мељаве; измељавање пшенице вршиће се 7/' више од хектолитарске тежине док је до сада било 5% више. И у Бугарској понуда пшењице је релативно врло мала, Исти је случај ни у Мађарској па Футура мора да Снабдева млинсве из својих резерви .