Narodno blagostanje

т. децембар 1940

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 771

· Из уредништва

Дтриговеана гр:

ЈОВА

1 СПОР ОКО РЕЧИ

О потреби коренитих реформи у привреди изјаснили су се код нас досада преставници власти, привредници на скуповима и преко комора, читава привредна и дневна штампа. Једнодушност влада и по питању разлога који изискује реформе, а то је поремећај који је у привреди изазвао рат. Па ипак из свега онога што је речено и написано не може се још да види по коме ће се систему изводити те реформе. Ту, где би требала да буде најконкретнија, дискусија постаје апстрактна, и окреће се више око речи, него око самих проблема и њиховог решавања. Није довољно казати да не важе више старе привредне теорије, да се мора поћи новим путем, да капитал не сме да служи интересима појединаца онако како их он схвата, него у првом

реду заједници и да се сви проблеми могу да реше само диригованом привредом. Ако им се не да садржина овакве изјаве остају фразе. Највећа је заблуда да се декларисањем за дириговану привреду рекло све. Заблуда с тога што овим термином није конкретно одређено шта има држава да ради, па да проблеми добију најбоље решење. Изјашњавањем за дириговану привреду прихвата се уствари само један формалан постулат, да држава треба да интервенира у привреди. Али још увек остаје отворено питање како.

То показује да је потребно код нас дефинисати појмове којима се оперише у дискусији око реформи: либерална, планска и диригована привреда.

П ЛИБЕРАЛНА И ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

Либерализам поставља принцип слободе у народној привреди, у којој нико не одређује циљ. Као што се по природним законима земља окреће око себе и сунца, па се смењују због тога дан и ноћи годишња доба, тако либерална привреда, по законима свог сопственог кретања, даје оне резултате које би требало поставити за циљ кад не би долазили аутоматски,

Планска привреда претставља супротност. Производња и дистрибуција, врше се по претходно утврђеном плану. Привреда се налази потчињена једном руководству, које регулише целокупну привредну делатност. Програматски се утврђује којим средствима се може да постигне извесан резултат, а затим се та средства обезбеђују онима, који имају да га остваре. Као што је у либералистичкој привреди све искалкулирано у једној фабрици, и организован рад, тако је у планској привреди организована читава народна привреда.

Под либерализмом привреда је суверена област, држава стоји по страни. Супротно под планском привредом, која је постала ново подручје државне власти.

У супротности између либералне и планске привреде долази до израза супротност у гледању на однос државе према привреди. Присталице либерализма сматрају непотребним и штетним уплитање, присталице планске привреде траже да држава лоноси и контролише извођење плана,

Планска привреда има присталица у теорији више од стотину година. У пракси социјалистички привредни план почео је да се спроводи постепено

после Светског рата у Совјетској Русији, док 1929 није добио потпун облик. У капиталистичкој привреди о планској привреди почело је да се говори у периоду кризе после 1929, када је изгледало да уопште нема излаза из кризе и сматрало се да је она захватила сам привредни систем. Објективне могућности планске привреде биле су одличне, јер се свет гушио у изобиљу. Лежале су незапослене машине, неупотребљена сировина, радници су били незапослени, а због застоја у производњи дистрибуција је била поремећена. Привредни апарат на либералистичком принципу није више функционисао, планска привреда требала је да га оживи. Ако недостају објективне могућности за остварење плана, не може му се ни приступити. Зато планска привреда претпоставља известан степен самодовољноси, јер зависност од спољне трговине сама може да осујети извођење плана.

Према томе за прелаз на планску привреду има најмање услова у приликама као што су садашње због рата. Рат је онемогућио снабдевање индустри» је сировинама. С друге стране, предузет је у свим земљама низ мера које служе народној одбрани. Народна привреда мора да се преудеси да би задовољила ванредне потребе. Она добија карактер ратне привреде, а то је извесна деформација према нормалној у мирно доба. Та деформација је већа уколико рат траје дуже и тражи веће жртве. У рату троши се продукциони апарат више, не обнавља се технички довољно, други је правац инвестиција, мења се дистрибуција чим је већи број становника под оружјем итд.

II ДИРИГОВАНА ПРИВРЕДА

Све ове промене у народној привреди под либерализмом постају извор поремећаја. У рату се више троши, а теже производи. Јавља се оскудица, а отуд долази до скока цена. Овај ремети дистрибуцију, услед чега избијају покрети за повећањем надница, поскупљују трошкови производње и тако један поремећај изазива други, и на крају би отказао сам привредни апарат. Пре него што се то догоди, они који стоје на челу државног апарата

морају да се одлуче за државну интервенцију, без обзира јесу ли принципијелно за либерализам или за планску привреду. .

Кад је реч о системима супротност постоји само између либералне и планске привреде. Прва је без икакве привредне политике, у другој је она све. Али кад је реч о привредној политици, супротност је између либерализма и интервенционизма, Планска привреда је један случај интервенционизма, који