Narodno blagostanje
14, децембар 1940
потребама међутим могло се доћи врло лако и брзо, ако не на бази директне потрошње, оно индиректно на основу вишегодишњег снабдевања (млинарских продаја, железничког и бродарског
· промета). Дакле, недостаје први елеменат за кон-
тролу и организацију снабдевања. Друго би било
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 791
блокирање промета, али не да би се овај онемогућио већ у циљу контроле, и обухватање свију залиха у једној руци. Све док то не буде, државна интервенција биће у стању да обухвати само мањи део залихе, док ће остало бити прикривано и слично, а снабдевање све више отежавано.
Troškovi života po zagrebačkom Indzksu porasli su i u novembru prema prethodnom mesecu. Minimum egzistencije za
Troškovi života poras:i su i u novembru
na 997,88 din. ili 1,5%, a prema minimumu u septembru 1939 godine povećanje iznosi 43,5%. Minimum za radničku porodicu povećao se u novembru na 2624,18 din. ili 1,/%, a za 47,8% prema septembru prošle godine. U novembru mesecu minimum egzistencije radnika bio je svega za nekoliko dinara ispod onog u 1929, a onaj radničke porodice prelazio je sve minimume od 1928 na ovamo.
Glavni faktor velikog i brzog porasta egzistenčnog minimuma odnosno troškova života bila ja hrana, i to oma polioprivrednog domaćeg porekla. U novembru indeks hrane dostigao je 1693 (baza 1914 = 100) što prema prethodnom mesecu pretstavlja povećanje za 2,9%, a septembru 1939 g. 62,3% odnosno nainižem indeksu u 1934 godini 96,7%. Prema 1934 dakle izdatak za hranu se udvostručio. Indeks odela i
obuće popeo se na 29361 ili za 0,8%, prema septembru za. 66,5%, а ргета najnižem indeksu u 1935 godini za 86,7%.
Indeksi kirije i ogreva i osvetljenja u novembru mesecu ostali
·su nepromenjeni. Izdaci za kiriju nepromenjeni su i prema
septembru 1999, a oni za ogrev i osvetljenje povećali su se za 16,7% odnosno prema najnižem indeksu u 1935 godini za
48,9%. Dakle, s obzirom na to što je relativni udeo hrane u. troškovima života najveći (oko 50%) izlazi da u skali poskuplienja, u poređeniu sa septembrom i najjevtinijom po-.
sleratnom godinom, hrana stoji na prvom mestu. Ona je pre-
ma tome glavni faktor i u sadanjem poremećaju raspodele _
socijalnog produkta; vlasnicima zaliha hrane (većim DroizVođačima) obezbeđen je u sadanjim prilikama daleko veći udeo u socijalnom produktu no što je bio uoči rata. Krupni i srednji proizvođač (seljak) imaju sjajnu konjunkturu! Oni pak sa malim parcelama koje nisu dovoljne ni da pokriju potrebe svojih članova takođe su žrtva ovoga poremaćaja.
Indeksni brojevi pojedinih kategorija izdataka, koji sa-
stavljaju egzistenčni minimum, u novembru mesecu, u pore-
đenju sa karakterističnim periodima, izgledali su ovako (+ :li — u poenima prema bazičnom periodu):
Prema julu 1914 (zlato) 19% g. X-1939 Hrana — 3,33 - 17,00 + 60,93 Ode!o i obuća + 34,81 + 2,92 + 68,76 Stan O — 9,95 — 29,02 nepromenj.· Ogrev i osvetljenje += 11,97 + 19,83 + 15,08
Ukupni troškovi života u novembru mesecu dostigli su
na celoj liniji rekordan nivo. Prema julu 1914 g. (u zlatu)
bili su veći za 5,18 poena; prošle godine u novembru, Када је pod uticajem rata otpočeo proces porasta cena, oni su bili niži za 19,15 poena. Baza 1999 godine od rata na ovamo prvi
put pređenmna ie u novembru za 1,26 poena, dok su troškovi. života u septembru 1939 bili za 32 poena ispod onih u 1920.
Prema avgustu 1939 (mesec uoči rata) troškovi života porasli su za 47,83, a prema novembru 1939 porast iznosi 30,08 poena.
neoženjenog radnika popeo 5е'
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Do avgusta |гобкоу! Муоћа ргета ЈШи 1914 1 1929 Биш зи stalno niži ma da se ФТегепсја tokom vremena sistematski smanjivala ukoliko su više rasle cene. U septembru prvi put prešli su predratni nivo, ali su još nešto malo zaostajali za nivoom 1929. U novembru međutim prešišan je prvi put i nivo 19929 godine.
У новембру месецу цене на велико и на мало понова су осетно порасле; и цене на велико и на мало релативно знатно више су порасле него ли у октобру према септембру; релативно више :у порасле цене на мало него ли цене на велико.
И цене скачу даље...
|C" eo mz““kz“Y zr“ |
Пораст цена на велико у новембру изгледа овакс (у %):» пр ем аа
Октобру Новембру Августу
1940 1939 1989 Биљни производи 6,4 115,8 148,0 Сточни производи непромењено 40,6 66,9 Минерални производи 6,4 33,7 44,5 Индустријски производи 2,5 43,5 58,6 Општи индекс 3,4 57,3 77,8 Извозни производи 3,0 60,3 85,2 Увозни производи 1,2 39,8 65,5
Биљни и минерални производи у новембру били су фаворити скока. За прве то је скоро од почетка рата редовна појава, а за друге повремена. Код биљних производа скок цена забележен је код већине, а нарочито код овса, јечма, ражи кромпира, сувих шљива, вина итд. Релативно највећи управо енормни скок показује вино. Према појединим крајевима цене вина скочиле су од 200 до 400%. Исто тако и цене сувих шљива скочиле су за 1—1,50 за кг. Релативни пораст цена биљних производа у већини случајева био је више него троструко већи од онога минералних, више него двоструко од индустријских и двоструко већи од пораста општег индекса. Према томе, пораст цена биљних производа претставља главни фактор скупоће у нашој земљи; њихов пораст довео је радикалне промене у расподели социјалног продукта и до промене структуре трошкова живота који се код највећег броја фиксно плаћених лица од рата на овамо све више ограничавају на прехрану. Следствено ако се уопште мислило на ефикасно сузбијање скупоће односно претераног пораста цена, имало се поћи од аграрних производа; ту се могло највише учинити да на увозне производе односно на производњу која базира на увозу сировина и полупрерађевина из иностранства нисмо могли имати утицај.
| Индекс сточних производа у новембру остао је непромењен. Цене говеда остале су исте као у октобру, јер је услед скоре зиме дошло до веће понуде. Понуда свиња, услед тога што ни у новембру није било извоза у Немачку, покривала је прилично тражњу за домаће потребе, па цене нису расле.
у