Narodno blagostanje

Страна 792

Минерални производи од рата на овамо имали су релативно највећи пораст у новембру. Понова су повећане цене бензинској мешавини, затим угљу и машинском уљу.

Скок идустријских производа био је релативно најмањи. Скочиле су цене ђона, бокса и производа од гвожђа.

Велики пораст цена биљних производа одразио се и на индексу извозних производа који је знатно више скочио од онога увозних производа.

Индекс пољопривредних производа према индустријским у новембру био је већи за 51,2% према 0,59) у истом месецу прошле године. У просеку дакле, куповна снага биљних за индустријске производе порасла је за преко половину. Међу најважнијим артиклима аграрне производ"ње пшеница је релативно најмање порасла, а њена куповна снага поправила се како следи.

За куповину извесних важних земљорадничких производних сретстава требало је дати пшенице и то:

Септ. 1939 Окт. 1940 за 1 дрљачу 3 мтц. 2,4 мтц. 1 копачицу 4,4 31 »„ једну прскалицу 3 MTI. 1,7

· „ један плуг 6 35 „ 100 кгр. ексера 4 8 „ један ашов 8 кг. 5 кгр.

Куповна снага осталих земљорадничких производа, који су релативно више скочили од пшенице, знатно више је порасла. Однос сточног према индустријском индексу био је у новембру месецу 91,8, док је у истом месецу про: шле године износио 98,2. Индекс извозних према увозним био је 106,4 према 92,7 у истом месецу прошле године. Што су цене извозних производа релативно више порасле од цена увозних има се такође благодарити биљним производима који се данас траже са много страна и за које се плаћа свака цена. У

Цене на мало, као што смо рекли, имале су врло јак скок. Новембар је петнајести месец систематског скакања цена на мало односно трошкова живота. Од августа о. г. међутим скок је врло јак па се наставио истим темпом и у новембру, а дошао је као последица огромног пораста цена на велико који се такође збио у августу када је индекс биљних производа, према претходном месецу, порастао за 27,1%, а општи индекс, опет највише због пораста цена биљних производа, за 11,97. То је био највећи скок од рата на овамо. Новембар је у скоку цена на мало премашио све досадање месеце и од рата на овамо стоји на првом месту.

Скок цена на мало изгледа овако (база 1930) у %/0: према

Октобру Новембру Августу

1940 1939 1939 Београд 6,7 39,6 56,9 Загреб 6,0 43,7 58,0 Љубљана 42 35,8 53,5 Сарајево 2,5 36,7 52,9 Нови Сад 1,9 44,0 56,9 Ниш 5,4 45,8 52,0 Сплит 5,7 34,5 45,4 Бања Лука 5,8 41,4 53,5 Цетиње 9,4 55,9 69,7 Свих 10 градова 4,8 40,6 55,4 Храна 4,4 43,0 56,4 Одећа 6,4 50,5 68,3 Огрев и осветлење 3,2 21,7 372 Разно 7,4 36,9

51,7

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

У новембру релативно највише су порасле цене одећи, разним индустријским производима и храни. Огрев је такође и у овоме месецу поскупио. У погледу нивоа цена У појединим градовима однос је остао непромењен: на првом месту је Нови Сад, затим Ниш, а Београд на трећем. У већини градова храна има највеће индексе,

Београдски индекс који се води и на бази 1926 показује следеће промене: општи индекс хране скочио је према октобру за 7,0%, а према августу прошле године 649%. У индексу хране највећи скок показују колонијални производи чији је увоз већ поодавна сасвим престао. Њихов индекс био је већи од онога у октобру за 15,2%, а према августу 1939 г. за 12429. Ако узмемо да су цене на Велико биљних производа према августу порасле за 148% видимо да су колонијални производи, који се увозе и чије су залихе у земљи минималне, ипак мање скочили, Пољопривредни производи за храну скочили су према октобру за 9,3% односно према августу за 52,19, а индустријскозанатски за 2,5% тј. 47,29. Ако изузмемо колонијалне производе, који се увозе и код чијег пораста цена постоје специјални разлози, и у београдском индексу хране пољопривредни производи су на првом месту са индексом за новембар од 126, док је индекс индустријско-занатских производа 116,2, дакле мањи за непуних 10 поена. Индекс одеће повећао се за 5,1%, а према августу за 73,9. Огреви осветлење скочкли су такође за 3,77: односно према августу 1939 за 37,8%. Индекс разних производа остао је у новембру непромењен, а према августу показује пораст за 56,19/о. Општи индекс скочио је у новембру, највише због пораста цена хране, за 5,9%, а према августу за 57,5%. и Е Медаупо је ођбјауепа jedna neobična uredba kojom se oslobođavaju od plaćanja taksa industriska preduzeća koja hoće da prenesu svoju centralu u Jugoslaviju. Njom je ovlašćen ministar finansi:ia da može na predlog ministra trgovina i industrije da ostobodi od plaćanja državnih i samoupravnih taksa i prireza sve predmete koji su u vezi sa tim prenosom centrale. Tu se podrazumevaju i akcije. Izuzeti su jedino predmeti iz tarifnog broja 101 i oni iz parničnog postupka pred redovnim građanskim sudovima.

Jedna neobična uredba

Za oslobođenje potreban je jedan od ova dva uslova: da se sva postrojenja tog preduzeća, ili barem veći deo nalaze u Jugoslaviji, ili da je većina akcija u Jugoslaviji u rukama jugoslovenskih državliana. Sva ovo mora da se dokaže ministarstvu trgovine. Mo:!ba se može podneti u roku od 9 godine od dana stupanja na snagu ove Uredbe, a prenos se mora izvršiti u roku od 8 meseci od dana saopštenja ministrovog rešenja o oslobođenju.

Dosada je država davala razne taksene i poreske olakšice stranim preduzećima kada su ova podizala fabrike, gradila železničke pruge itd, Bilo је slučajeva da ih je iı oslobođavala od svih taksa, pošto se smatralo državnom potrebom da se taj posao svrši. U svakom od tih siučajeva naciona:ni inventar se povećavao, i cela država je imala od toga koristi. Ovom Uredbom koja je donesena najpre za celu državu, pa je zatim protegnuta na Banovinu Hrvatsku, po pisanju dnžvne štampe, želi se olakšica preseljavanja stranih preduzeća u Jugoslaviju. Vrlo lako mogućno da ie tako. Ali isto tako je verovatno da je cilj Uredbe da pomogne Pohitu, o kome smo pisali u br. 45/40. Ovaj sada radi na tome da otkupi akcije stranih a naročito jevrejskih, preduzeća i da ih prenese u zemlju. Uredba će mu omogućiti da taj posao svrši sa što manje troška. .