Narodno blagostanje
Страна 810
тасгтеђаски Чешотси Као пајуеси. АП тш опа пе 51 тога mnogo da da kada se uzme u obzir da od čista dob:ti e opštini svega 1,5 m:l. din. godišnje. 5 |
Problem finans:ranja građova svodi se na pitanju prihoda. Poš:o su oni mali, opšine bi morale da se zadužu: u, ako mogu da dobiju negde zajam. Ali kako sU one već zadužene, a nema izgleda da mogu tako brzo povećati. 00 pri hode, ostaje smanjeniš rashoda kao jedini izlaz,
Шематизација биланса Санака је прилично «стара. ствар и заведена је одавно-у многим земљама. Код наг је није било све доскора, када је банска власт у Хрватској донела уредбу којом је прсписана обавезна шема за са тављање биланса банака које имају седиште на њекој територији.
· ЈШематизација је добра ствер, пошто знатно олакшава преглед имовине и зараде. Нико не може бити против тога, аљи је сепаратистичко шематизирање биланса хрватских банака специјалан проблем пре свега са правне тачке гледишта. Шематизација завршних рачуна је материја из области акционарског права, а ово опет спада У трговачко право. У Уредби о бавковини Хрватској изричито стоји у чл. 2 тач. 9 да трговачко право спада у над лежно-т централне владе, што је и разумљиво, пошто је то ствар која интересује целу државу. Мз тога се намеће закључак да је банска власт у Хрватској наређујући обавезну шематизациу присвојила себи право решавања У једној ствари за коју је надлежна централна влада.
Практично ова мера нема никакве користи, пошто је њом обухваћен релативно мали број банака и то само у једној покрајини. У природи је банака да теже експанзији ван граница покрајине свог седишта, што оне чине путем фили ала. Београдске и банке из других покрајина могу да створе своје филијале у Хрватској и неће бити. обавезне да се код састављања биланса држе пропи ане шеме. На тај начин кад би у Хрватској хтели да донесу закон о банкама, што правно не би било допуштено, пошто је то ствар пентралне владе, практично би било без вредкости.
Шематизација биланса банака интересује целу државу. Њу је прописала држава у перисду либерализма У интересу улагача. Данас, када се држава све више меша
Шематизам била:са Сакак«
у привреду, њој је потребко да има тачан преглед имовине банака. Кад тако ствари стоје у Загребу се могло претпо тавити да би предлог да се она спроведе у целој држави био. усвоген од стране београдске владе. У случају да се донесе закон о банкама за целу државу са новом шемом за билансе, посао око стварања посебне хрватске био би сувишан.
Nedavno je fabrika šećera na državnom dobru »Belje« raspisala l:cttaciju za prodaju rezaпаса šećerne repe. Na nioj su učestvovale i švaicarske. uvozne firme koje su ponudile naipovoljniju cenu. To je dalo povoda jednom beogradskom listu da donese histeričan napad na upravu fabrike što je dozvolila strancima da učestvuju u licitaciji nazivajući tai postupak štetnim, pošto domaći izvozn:ci neće moći da kupe re_ance po takvoj cani da bi ih mogli izvesti u Švajcarsku.
Po p:sanjiu tog lista izgleda da se fabrika šećera ogrešlla o interese naše privrede. Takvo shvatanje je iz osnova pogrešno. Fabrika ie tečevno preduzeće, i prema tome uprava je dužna da se stara da fabrički proizvodi budu što bolje unovčeni. Omogućavajući i strancima učešće na licitaciji ona je dokazala da pravino shvata interese poverenog joj preda-
Mogu li strane firme da tiče= stvuju na Ic:tacilama državVnih preduzeća?
-НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 34
zeća, poš:o je sigurno da će se pri većem broju učesnika fa licitaciji postići bolia cena nego. pri manjem. Tako rade i privatna preduzeća pa ni državna ne mogu drukčije, jer ni ona nisu ·karitativna. društVa za pomaganje drugih. Uostalom fabrika je i дозада tako radila pa joi niko nije za to ništa. Dr:gOVOTiO. -
Da li se uprava fabrike šta ogrešila o postojeće zakonske propise time što je omogućila učešće stranim firmama na licitacii:P Mislimo da nije, pošto nikakvim zakonom to nije zabranjeno. Stranci mogu da učestvuju na svim licitacijama, ako ispune propisane uslove. Uprava fabrike treba prilikom ocenjivanja ponuda da pazi samo na [0 да su ti uslovi stVar• no ispunjeni. Ona ne mora da zna devizne propiše. Švajcarske firme moraju da ispune sve uslove ne samo Za učešće ma licitacijli nego i za izvoz. Ako ih ne ispune, neće moći da izvezu pa makar DI ја 1 пају и сепи.
Одмах после слома Францу= зске чули су се гласови да су Немци отпочели преговоре ради куповине акција Борских рудника бакра. Од највернодостојнијих | гласова је онај, кои смо нашли у „Frankfurter Zeitung” koja je moma npeko IiMpHxa HM Koja ramacH: да је Француски министар финансија признао да се воде прего“ вори о томе питању. Париска банка Мирабо, која је фи“
Беорски рудници прелазе У немачке руке
_ нансиски агент акционара борског рудника, примила. је на
себе да прикупи што већи број. акција. Помиње се цена од 3.200 франака по акцији. Главница Борских рудника је последње године повећана од 60 на 120 милиона франака на терет резерве.
Читаоцима није непознато да је Немачка с Италијом данас главни купац производа Борских рудника преко Комесаријата, ко.и је држава нарочитом уредбом основала.
ј–-—_____ Pri zakijučku lista došao nam
je izveštai o kretanju poslova Državne hipotekarne banke u novembru. Stanje krajem поvembra pokazuje ioš povo.iniju sliku nego što je bila ona kra jem рктобта“ Zbir bilansa pokazuje višak od 1,2 milijarde dinara! A obrtni kapital se povećao za 671 mil:on dinara. Povećanje otpada na pasivne tekuće račune i na razne foOH• dove. Ostali fondovi nisu pokazali velike promene, a privat• ni kapitali su opali 14,4 m:liona dinara. U aktivi nalaz:mo kod dugoročnih zajmova povećanje koje ne dolazi od hipotekar· n:h kredita i ako su obilno dodeljeni (usled iake amortizac:i{e nema viška). Višak se pokazuje kod zaimova na prireze i prihode usled toga što ije bilo jače isplate ranije odobren:B zajmova, među kojima ie i zajam monopolske uprave od 300 mižona dinara (isplaćena prva tranša od 60 miliona). Eskont i Jombard su gotovo nepromenjeni, a državni bonovi poka< zuju manjak od 23,5 milona dinara usled skoro izvršene amortizacije. Bančina gotovina je stalno na visokom nivou i celokupnost poslova, koja se u ostalom može da vidi de talino iz oglasa na poslednjoj strani, pokazuje prijatnu sliku.
·
I u novembru jak pcrzst po= slova Državne h potekainš banke
Десило се неколико пута да су бесградске пекаре имале ограничене количине брашна и да се због тога у некима није могло да добије хлеба. У новинама од 19 т.М. први пут је то забележено Као озбиљна појава, јер су многи пекари остали без брашна Мако је то груба чињеница пали су утешљиви коментари, да хлебног жита има у земљи, да се овакве ствари могу
Снабдевање не функционише