Narodno blagostanje
о1. децембар 1940.
а == _ Главна карактеристика читаве a наше политике снабдевања од почетка рата јесте, да је она била. сувише оптимистичка. Мако је било јасно да ће се
Није доста установити заико робе него и O 565 БИ потрошњу -
наша привредна ситуација Поз.
горшавати са продужењем рата, мере које су доношене као да нису рачунале с тим. Управљати значи предвиђати, а ако се могло да. предвиди да ће због блокаде доћи до оскудице код артикала увоза, и због неродице код артикала исхране, требало је одмах приступити рационирању потрошње док су залихе биле још велике. Уредба 2 контроли· залиха робе, која је донесена још у јуну, служи доказ да су меродавни јасно видели ситуацију. Наређено је пријављивање. залиха 14 артикала, које је било већ врло тешко добити на тржишту. Трговци су морали да сеопште колике су залихе имали крајем месеца, а једино ограничење кбје им је ставила уредба било је да не смеју те ар: тикле продавати спекулативно.
И данас је нејасно шта је требало постићи овом уредбом. Ако је требало добити податке о залихама, да се на основу тога изврши реционирање, зашто је онда одређено да се саопштава стање крајем сваког месеца, Пошто су то били. артикли увоза, који се више нису могли да добију, пријаве залиха од месеца до месеца могле су да пруже само једну слику, како се залихе топе. Ако се није намеравало ништа да предузме зашто је била потребна статистика о нестајању залиха. | __У јуну оскудица се јавила код више него 14 артикала. До- краја године листа је испала врло дугачка. Не само увозни артикли, него и они које сами производимо, почевши од главног; хлеба, па редом даље, тешко се добијају на слободном тржишту. Као што смо код 14 артикала дочекали оскудицу, па да се одлучимо на евидентирање, сада поступамо код свих артикала масовне потрошње: хране коју производимо и увозимо, свих врста текстилних сировина и готово свих готових производа текстилне индустрије, код низа производа из метала, дрва за огрев и грађу, кожних производа итд. Обавеза пријављивања протегнута је на све артикле, тако да ће Уред за контролу цена бити сваког месеца обавештен за колико су се смањиле залихе робе у рукама трговаца и индустријалаца. Прецизирано је ко се сматра трговцем на велико или произвођачем извесних артикала, да буде у смислу Уредбе обавезан на пријављивање залиха. Ако прва Уредба није могла да обезбеди снабдевање, требало је из тога повући искуство и приступити озбиљнијим мерама, рационирању помоћу карата. Чињеница је да се неки артикли не могу да добију или врло тешко. Евидентирање има само један смисао, да се према констатованим залихама одмах рационира потрошња. Али пре него што се то установи треба приступити рационирању од ока, па касније, према залихама дати већу или мању порцију. Али ми смо на путу да у погледу артикала који треба да се пријаве, прођемо онако као и са првих четрнаест.
Уред за контролу биће пренатрпан пријавама, Тешко да ће он бити способан да до краја месеца среди податке
о. залихама у целој земљи тако великог броја артикала.
Дотле ће-се стање изменити и. доепеће нове: пријаве залиха.
А одлука о рационирању потрошње мораће да, чека дотле. док Уред за контролу: цена не добије од. трговаца празне.
формуларегна којима је требало пријавити залихе.
5." „M ова уредба има велику празнину да не, обавезује "пољопривредног произвођача да пријави своје залихе. Код њега се налази сва храна и ако се хоће да реши проблем
снабдевања потребно је да се што пре установе те залихе,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Kako da se reši pitanje f;nan·'Siranja hrvatskih gradova?
· donosimo u izvodu.
Страна 809,
и да се предузму кораци да тих залиха He нестане код, самог произвођача. А то ће се догодити ако се оне, ве пре-
Уал чим буду УСТОн равне
Polovinom. novembra.o о. Е. dn. · žana je u Zagrebu „konferen: cija pretsednika gradskih. op:,. .ština sa teritorije Banovine Hr-, vatske o. finansiranju „gradova. li Na konferenciji je održao referat o tom. pitanju Dr. Zlatko. Herkov, šef finansijskog odeljenja” zagrebačke opštine, koji
|
А Стадоу! su iako opterećeni neposrednim porezima. Od
450,17 mil. din. koliko iznosi propis neposrednih poreza (bez · jednog dela službeničkog poreza javnih nameštenika i poreskih
dodataka) na gradove otpada 304,98 mil. ili 67%, Učešće gra.
_ dova u pojedinim srezovima Je različito, U zemljarini ono iz-
nosi 9%, u službeničkom porezu 98%, u kućarini 84%, a u porezu na rente i društvenom 64%. Gradske opštine nisu bile u stanju da sastave budžet
„za sledeću godinu, pa ni zagrebačka Која je izradila 5 ргед-
loga od kojih nijedan nije bio realan. Sve su opštins zadu-
: žene, a prihodi ne rastu razmerno porastu rashoda.
Konačno rešenje pitanja finansiranja gradova oni trebs da nađu ne oslanjajući sa previše na bansku vlast, pošto bi
· se moglo desiti da im ova ograniči samoupravu u slučaju да
moradne da podnese izvesne finansiske žrtve kod razduženja.”
„Stoga gradovi moraju da nastoje da saniraju svoje finansije "зато to je mogućno izvšsti osnivahjem centralne novčane
ustanove gradova banovine Hrvatske koja bi imala zadatak ·
= da provede razduženje gradova, da finansira rentabilne inve: sticije, naročito osnivanje gradskih preduzeća i da finansira · ostale opštinske investicije. :
U osnivanju ove ustanove trebalo bi da učestvuju gra-
"dovi, gradske štedionice, banovina Hrvatska bilo neposredno
bilo putem svoje štedionice i privatni novčani zavodi. Na području Hrvatske ima 10 gradskih štedionica sa aktivom od 921,87 mil. din. One bi mogle da učestvuju u toj ustanovi
· svojim dobicima koje bi unosili kroz nakoliko godina. To bi se
po mišljenju Dr. Herkova moglo izvesti tako, da odgovarajuće udele uplate odjedanput od aktive, a ova zatim da se do-
у punjuje postepeno iz godišnje dobiti,
Po ovom predlogu vođana je na konferenciji diskusija pa je rešeno da se traži izmena pravila gradskih štedionica
_ Која ograničavaju zaduživanje opština kod štedionica.
Predlog Dr. Herkova i odluka konferencije spadaju u red onih predloga kojima se ide za fim da se nađe novac onde gde ga nema. Oni liče na razne pokuse u istoriji kao onaj Džona Loa koji je hteo inflaciju da dođe do para. Gradske štedionice su već'do krajnih granica angažovane u finansiranju opština. Svaki dalji angažman značio bi imobilizaciju njihovu, a posledice toga bi bilo bankrotstvo ili traženje zaštite. Zbog toga je g. dr. Bašić imao pravo kada je u članku »Komunalne štedionice i finansiranje gradski općina« (Jugo-
· slovenski Lloyd od 24 XI 1940) ustao protiv ukidanja ogra-
ničenja gradskih opština kod njihovih štedionica. Ove moraju da vode računa о svojoj likvidnosti, a to bi bilo nemoguće ako bi znatan deo svoje aktive plasirali u tu novu novčanu ustanovu kunujući njene akcija. Posledica toga bi bila da bi ulagači počeli da povlače svoje "uloge, pošto bi izgubili роуе-
· тепје и štedionice.
:· Kako je.dobit štedionice mala, а једап део тогаји да unesu u razne rezervne fondove, nemogućno bi bilo da ode. svoj udeo u centralnoi novčanoj ustanovi uplaćuju postepeno.
“To bi se oteglo u beskraj. U stvari sav teret svalio bi se na