Narodno blagostanje

11. јануар 1941.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 91

_ Да бисмо могли ићи даље у анализи претпоЦе да ће Немачка за кратко време да освоји енглеска острва. А шта би било кад би Немачка у томе успелаг То не би донело готово никакву већу војничку, политичку ни економску промену ни у Европи ни у свету. Тиме долазим до друге централне чињенице у овоме рату, на име, да Енглеска морнарица још увек господари океанским и морским водама. Насупрот непобедивој сувоземној војсци Немачке стоји несаломљива надмоћност Енглеске на водама — при чему треба увек рачунати и американску морнарицу у истој служби. Енглеска је империја састављена од неколико држава које се простиру по целој кугли земљиној и које су стопроцентно солидарне са Великом Британијом. Немачка има обичај да упоређује Енглеску октаподом, који је својим пипцима притегао чврсто већи део света. Постоји сличност Енглеске с октаподом, само је питање где му је глава. Заблуда је сматрати Велику Британију за главу империје, односно Енглеска има више глава као она аждаја у народној причи! Према томе да се замислити ситуација, коју је Черчил неколико пута наглашавао, на име да би Енглеска у случају немачког продора продужила да ратује из једнога од својих доминиона, а у Америци сам чак чуо да би се енглеска влада преселила у Индију. Немачка би раширила своју власт на нових 45 милиона становника успешним преласком на енглеска острва, али на мору не би било ништа промењено. Енглески империјум би продужио економски рат целој Европи — што у осталом и данас ради.

Као што је писано у једном мом песму из Америке, има у Америци много противника овој политици. Једни веле да та политика тражи и сувише времена и жртава. Други веле да она уопште не води циљу, јер Америка не би могла ни у случају успеха економског рата да наметне Европи демократију — што је главни циљ американског ратоборства. Велико је отстојање! Трећи кажу да би политика економског испрпљења Европе довела неминовно до бољшевизма, а Американац пе радије да

прими национал-социјализам него бољшевизам. Уместо лисице испао би курјак.

На американске службене кругове међутим ове замерке не чине никакав утисак. ја сам имао више пута прилике да врло угледне људе питам, како виде крај после евентуалног успеха економског рата и нико није умео да ми одговори убедљиво. Али сам у дискусији дошао до необичног закључка о томе, како би Северна Америка с енглеским диминионима васпоставила демократију у Европи, ако би успела у рату. Американска демократија сматра да је ова у кризи у целој Европи и великом делу Азије. Мало је било праве демократије пре рата у свету. Али у свету постоје народи који су носиоци будуће демократије. То су Кинези и Индијанци, који се сада осећају потлаченим и који теже слободи од спољашњег и унутрашњег притиска. Га два народа чине скоро половину становника земље. Кад би се они добро организовали и употребили у борби за демокра-

-тију, успех би био сигуран. Има небројено знакова

да Северна Америка рачуна са тим савезницима у борби за свој ратни циљ. Пре свега највећи део војних кредита у Америци је намењен морнарици. Пацифик је прва и последња мисао Американца. А'јапан сматрају за непријатеља демократије број 1. Велико је непријатељство американаца према Јапану.

Има скоро педесет година како извесни ми-

"слиоци у Европи проричу пропаст цивилизације од

напада варварске жуте расе. Сад се појављује комбинација да та иста жута раса спасава демократију, која је по англо-саксонском ПАРУ услов за цивилизацију. На овај начин европски рат се претвара у светски у буквалном смислу.

А какви су изгледи за развиће и свршетак тога светског ратаг Питање на које нико не може убед-

"љиво да одговори. У осталом одговор није ни инте-

ресантан за данашњу генерацију, јер овакав рат би имао дуго да траје. много дуже него што је трајао Светски рат. Шта би било после тога рата није више интересантно за нас, јер би пропало све оно што

"претставља за нас вредност.

is uredništva

срРиненсиско правне

Десет дана пре него што ће се објавити прва серија најновијих уредаба о повећању државних дажбина донео је „југословенски курир“ један напис који по својој тенденцији личи на експозе мотива уз намеравана пореска повећавања. У првом делу експозеа каже „Курир“, да је повећање државних намета морао очекивати свако ко је свестрано и строго објективно гледао на све економске и финансиске „факторе“. Ми смо знали да расти дефицит у државним финансијама, али нисмо могли да погодимо

којим ће се начином покрити. (Што се тиче узрока |

нових дажбина „Курир“ вели да он лежи у „валу скупоће" и да држава, која 60% својих издатака троши на набавку материјалних добара мора, да повећа своје приходе пошто је општи. ниво цена скочио за 40% према априлу и 20% према јулу т. гТачно је да су скочиле цене. Последњих месеца чују се све чешћи гласови из привредних кругова да је

жтеорије „Ј. курира“

"део повећања дошао услед повећања државних дажбина. Цене скачу због скока државних дажбина, „а државне дажбине скачу због скока цена. Код оваког стања ствари намећу се два алтернативна питања: куда води то ако се продужи и постоји ли на-

„чин да се томе учини крај.

„Курир“ поставља Министру финансија као услов стабилизацију цена, под којим привреда може да прими нове дажбине. Сад од једном говори OH у име привреде, док је у почетку говорио у име државе. У томе своме двоструком својству он је могао да учини драгоцене услуге обема странама, да „је указао на то шта свака од њих треба да ради па

_да се дође до остварења тога услога. И пијана бака

уме да каже треба да се стабилизирају цене, али пред чињеницом да се у „експозеу мотива" признаје „да политика стабилизације цена није успела, дДво-

"струки адвокат има за дужност да укаже на сред-