Narodno blagostanje
*
Страна 76.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ BS.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА .___-
ИСПРАВКА: У прошлом броју, у чланку „Без стати-
стике нема успешно дириговане привреде“, остале су ове штампарске грешке; на стр. 51: наместо: „слику допунског газдинства"
треба „слику дотичног газдинства“. ; на стр. 52: наместо: „општи проблем привредне статистике" треба: „општи програм привредне статистике
· наместо: „пошта, штампа“ треба „општа штампа", наместо „врло несавесно“ треба „врло несавршено".
POLJCPRIVREDA
_ — Naiveće prihode od poljoprivrednih proizvoda od 1929 од. postig:a je kanadska poljoprivreda u toku prošle godine. Ovi su iznosili 714,7 mil. dolara.
— Ulvrđena je d-finitivna otkupna cena za šećernu repu za fabrike šećera u Osijeku po 834.43 din, za 100 kgr, na "Čukarici 35.52 i fabriku u Belju po 33.65.
— У румунској штампи се пише о потреби Румуније У пољопривредним справама. Она се цени на 11 милијарди леја. Овако велика сума потребна је и због тога, пошто се
последње две године нису вршиле скоро никакве набавке
справа. Годишње би се морало издати зко 1.100 мил., ако се жели за 10 година да изврши програм изградње пољо-
привреде. Тој суми треба још придодати око #2000 мил. тодишње за оправке и замену дотрајалих машина. Према томе годишњи издатак би износио око 3 милијардде леја.
У. првом реду требало би да се набави довољан број трак-
тора, сејачица и плугова.
"— Дански пољопривредни уред објавио је податке
0 чистом приносу у 1983/40 години 200 газдинстава из ра-
зних крајева Данске. Чисти принос је порастао од 98 К по ха 1938/39 на 112 К. С тиме у вези укамаћење обртне тлавнице се такође повећало од 4,5/2 на 5,1%. Мања газдинства су постигла слабији резултат од средњих и великих. Нарочито је неповољан њихов" положај у погледу снабдевања сточном храном.
— Прошлогодишња летина у Шпанији подбацила је преко 50% према нормалној. Какб су резерве у: земљи све мање влада је смањила оброк хлеба по глави. Имућнији који могу да купе других намирница могу дневно да добију 80 грама хлеба по глави, средњи слојеви 120 грама H сиротиња која се претежно храни хлебом 175 грама.
"Влада је закључила куповину 8 мил. мет. центи пшенице,
али до сада није испоручена цела количина. Да би обезбедила увоз следећих месеци, она је реквирирала све прекоокеанске бродове преко 3000 бруторегистарских тона. INDUSTRIJA
— Еидагзка ! topionička proizvodnia u decembru pro-
šle godine iznosila je (u hilj. tonama): kameni ugalj 34,9, mrki
ugali, 6,7 lignit 151.6, gvozdene rude 38,2 hromne rude 53, bauks:t 18,3, pirit 10,9, bakarne rude 89,2, olovni koncentrati
„6,0. jtd. 0
— Потреба челика у САД је толика да би требало,
„по (мишљењу владе, да се повећа капацитет предузећа, да
би се могла покрити. Да би се повећала производња за 8—10 мил. т годишње требало би по мишљењу стручњака инвестирати 1 милијарду долара. Дали ће се индустрија ре-
шити на тако велике инвестиције још. је неизвесно. У по„оловним круговима пос тоји богазан од. повећања капаци-
тета, пошто је последњих година челична индустрија МОгља да искористи само један његов део. Поставља се пи
тање да ли ће се моћи те инвестиције амортизирати. за време садашњег полета и колико ће он трајати. Због тога су се ти кругови изгаснили за систем приоритета. -порудбина. У прилог тог мишљења наводи се и то да тражња извесних врста челика није велика, пошто се програм наоружања изводи постепено. Осим тога има још предузећа која још раде са 50% капацитета. Без подизања нових фабрика, ови кругови сматрају, да садашњи капацитет челичне индустрије омогућава производњу од 85 мил. т годишње, Када се доврше неке фабрике које се сада граде капацитет ће се повећати толико да ће моћи да подмири потребу за челиком у овој години. -
— У Немачкој се израђују у једној фабрици обуће ципеле са дрвеним ђочом који се може савијати. Та врста обуће је била изложена на прошлом јесењем лајпцишком сајму где је изазвала изненађење. Досада је испробана у у свим могућим приликама — и при лепом и при ружном времену као и на дугим маршевима и показала се добром и издржљивом. _
— Оргакизацијсм француске текстилне индустрије руководе две установе и то организациони комитет текстилне индустрије и текстилно одељење централног уреда за расподелу индустријских артикала. Обе установе раде заједнички нарочито по питању набавке сировина. Да би постојеће резерве сировина трајале што дуже влада је на предлог ових установа решила да фабрике могу месечно да прераде свега 3/% сировина из 1938. Питање употребе вештачких влакана се постепено решава. Прерада машина на производњу ових влакана иде доста споро. Сада се разматра питање завођења карата за куповину одела, пошто је констатовано нагомилавање код потрошача.
— Влада Сов. Русије је прописала низ мера у циљу повећања производње артикала масовне потрошње. Напуштено је централно руковођење производњом свих артикала и пренесено на владе савезних република. Цегокупна. производња локалне индустрије и занатских задруга употребиће се за подмирење потребе тог краја, ако су за њу употребљене. локалне сировине и отпаци, а само половина
ако, це пе сировине ставила на расположење централна вла-
да-. Државна банка и Индустриска банка могу SN | индустрији да одобравају кредите са роком од 3 године.
TRGOVINA
— U Rumuni}li su utyrđene nove cene belog brašna. Cene u mlinu iznosi 27.50 leja a narodnog pšeničnog 14. Hleb tež:ne 800 gr. prodavaća se po 11 leja, a sastojaće se od 80% narodnog pšeničnog brašna i 20% kukuruznog. U slučaju potrebe sreski načelnici dobili su ovlašćenie da mogu ·jednom nedeljno zavesti pečenje 100% kukuruznog hleba.
— U Novom Sadu se pristupilo popisu zaliha OškBice: i brašna. Građani su dužni da ispune dostavljene im formu:are na kojima će ispisati tačnu količinu svojih zal:ha kao i broji članova porodice. Na osnovu podataka pristupiće se одгефуаnju obroka hleba i brašna, koji će se nabavljati putem karata.
— У немачкој штампи се пише O могућностима набавке жита из Совјетске Русије. Истиче се да је производња од 62 мил. т 1932 порасла на 112 мил. т прошле године“н да је јако пребацила продукцију из 1918 која је износила 85 мил. Овако велики пораст не значи да је Сов. Русија постала већи извозник жита него царска, пошто "се број становника повећао од 130 мил. на 198, услед чега је потрошња у земљи знатно повећана. Царска Русија извозила је годишње У Бвропу | OKO i мил. т, а ODBITI ЈЕ свега око 1 мил. T; ~ БАЗЕН 90.0 MONO ON