Narodno blagostanje

SREO о ан

8. фебруар 1941.

elnije: Mi: imamo fabrike ·cemšnta” čiji kapacitet prelazi i u

normalnim prilikama potrebe našeg unutrašnjeg tržišta. Pošto.

je otpao izvoz, one imaju. još manje posla, a u takvoj situ-

aciji jasno- je. bilo да зе песа naći niko ko-bi hteo da preuzme -na sebe odgovornost za ovako nepotrebnu investiciju. ·

Tim pre mije se moglo ni pretpostaviti da, će до toga doći.kad.se mora toliko da vodi računa O- Rkupovnoj snazi novca, Jer. bi beskorisna investicija, kao što bi bila ova, mogla samo da-doprinese njenom "радни.

=—======" Гокстилно предузеће „Преслица“ д. љ у Орослављу -прешло · je у руке дубровачке фирме „дДево и Сол"дал", "која се бави транспортним и бродарским пословима. „Преслица“ је спадала у ред оних текстилних предузећа која су имала да савладају доста тешкоћа. Не изненађује да су сопствевици били спремни да га продају. Интересантнији је купац, који овим прелази у једну индустриску грану од које је до сада, по свом послу, био врло далеко. (Ово пребацивање показује да једно или два путовања лађе „Босиљке“ могу да буду толико уносна, да је потребно O нове послове да

се о њих А новац.

· Ко. зарађује паре

Sah a U SD ain "Jedan novinar, smatrajući da __ је naišao na zahvalan materijal, hteo je da šaljivo prikaže uspehe novosadske opštine kod naplate trošarine i taksa, Орела. је - objavila podatke коћ mogu да budu zahvalan materijal, ali za satiru. Na svojih 70 hiliada stanovnika ona je u toku 1940 naplatila skoro 20 miliona trošarina i taksa, tako da na pojedinog. stanovnika otpada oko 570 dinara. Gradske trošarine su samo jedan deo javnih tereta koji pada na poreske obveznike i evo jedan primer koliko taj teret iznosi, Ovde je račun malo ublažen, jer smo računali koliki teret pada na glavu svakog novosađanina, ali on je mnogo teži, jer treba da se plati iz sredstava onih koji privređuju.

| Trošarme Које :dave

Pored trošarina 'gradska opština posebno nap:aćuje uvozninu na robu, koja je 1940 donela 9,5 mil. Uvoznina na robu učinila je da su naši moderni gradovi dobili karaktzžr feudalnih, gde nije postojalo jedinstveno unutrašnje, паcionalno tržište, nego su se na svakoj gradskoj kapiji plaćali

posebni tributi. Novosadska opština ne čini izuzetak, napTro- tiv, odlični rezultati koje je pokazala u svojoj statistici pri- |

hoda mogu da se uzmu kao ilustracila kako opštinske finansije dave privredu. Dave je cepajući privredno jedinstvo zemlje i svaljujući na potrošače teret toliki, da se zbog njega mora jako da smanji promet dobara.

= =======—= P:iibDiporisu« osnovan je fond __ za ishranu sirotinje. U taj fond 5. | ulazi brašno koje oduzme vlast —<== 23 hanu od onih koji su ga | 1 | proizveli protivno propisima Uredbe о snabdevanju stanovništva i vojske hlebom, kao i novac koji se dobije od prodaje tog brašna. Imovina fonđa može se upotrebi ti зато“ Za. ishranu sirotinje, а njom raspolaže

Ko treba da pomaže sirotmju

ministar poljoprivrede 1 može da to pravo prenese na direkto-

ra Direkcije za ishranu. Brašno, 12. toga fonda davaće se basplatno narodnim | даб т. kuhinjama, USianoOyaniı | OD O ma Ла. pomaganje. sirotinje. | |

| »Diporise je Organ države, preko Кога ona organizuje snabdevanje jednog dela potrošača hlebom. On nije Zamišljen

| НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ_

Страна. 87

kao karitativna institucija, nego: kao organ кој се zameniti privatnu irgovinu, ukoliko se: ona smatra štetnom ilL Пе:о-

raslom za sadašnju situaciju. L)ržaya principijeino ne možč

uopšte da vodi neku karitativnu politiku. Ona vodi socija.nu . politiku. Razlika. između samarićanstva i socija,ne :politike. de

u tome Što. OVA. ima za cili da društvo podigne na Viši nivo, da ukloni uzroke. izvesnih negativnih pojava, GOk. samarićan-

stvo se. zadovoljava. time da da koru hičba gradnomi, ali ne,

preduzima ništa da gladni može sutra да sam s_De nahrcnl.

U toj stvari podeljene su uloge izmedu aržaVe 1 ор5и ne. Država nije. uopšte organizovana Za dela. muosrda ı potlpomaganja. Opština, naprotiv, mora да па злмасји. и роjedinim kvartovima i. da se ipobrine za ishranu jeanog- авеја građana, dok im socijalna politika, koju vodi država, Oslic:

peno ne omogući da iziđu iz položaja u kome im je potrcDna

pomoć. |. | Država nema ni sredstava Za to. Svi о А да se opravdaju po propisima državnog гасипоуомзтуа. Ono ne

predviđa ashode. u: katitativnom. cilju. Svi prihodi dižave služe za podmirenje rashoda predviđenih :budžecom. Bez ODZI--

ra jesu li potekli od neposrednih poreza ili kazna; :pr:Bhodi

se. sabiru u državnu blagajnu. Prema tome osniyall,z fopdaova,

koji izdvajaju izvesne prihode: u specijalne svrhe, пе SOJ u u · ladu sa DOO državnog računovodstva. Т

e: mi in EZ—

Dajstvo- rata па "loretanje cela · u pojedinim zemljama u-Evro„i

bilo. je: Vrlo, različito: Do& je u i ———<——<———— ičdnim skok relativno: malr. u у: - i · drugim je. vrlo. veliki. Uzroci toga su razni, među o.talim i: nedovoljnost državnih, mera za regulisanja tržišta, usled čega је kretanje cena bilo. manje više slobodno, i špekulacija je mogla da ih digne YiSOko. Jedino je Nemačka još pre rata regulisala odnose: na svom tržištu, ı kretanjs cena ie stalno u rukama kontrolne V.asti. Danas već sve evropske zemlje imaju organe za nadzor tržišta, ali to još ne· znači da su oni u stanju da utiču na ra_Voj cena. To se naibolie vidi po kretanju indeksa cena na veliko u! mesečnom: statističkom. biltenu Društva naroda, koji pokazuje vrlo vel:ke. razlike. između pojedinih. avropskih zemalja.

Rat i kretanje cena u Evropi

Izgleda neverovatno da su cene najviše skočilš u пешта и. zemljama a najmanje u Nemačkoj, iako je ona.u ratu, pa”

ipak je tako. Nečemo se upuštati u ispitivanje uzroka te poiave, samo ćemo izneti razvoj cena na Veliko od avgusta 1939 pa do novembra 1940. Mnoge zemlje nisu objavile роdatkž o kretanju cena do izlaska br. 1/41 Мезеспог statističkOg biltena та sve mesece do novembra. Neke su, kao na primer Španija, objavile poslednje рода ка ха Juni 1940. Zbog toga. slika razvoja cena U Evropi neće biti potupna, ali je ipak dovoljno jasna, "DOŠtO je obuhvaćen najveći broj 26: malja.

; Kako sa kretao opšti indeks cena na veliko u pojedinim evropskim zemljama u periodu avgust 1939 — novembar 1940 vidi se iz sledeće. tabele (1937 = 100):

1939 1949