Narodno blagostanje

Страна 88 __НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 6 Val. Britanija - 9 o 9 a :27 185 изнет Земље југоисточне Европе и'буедзка - - 297 | = 116 + 189 O 10 "мају да реше два важна приŠvajcarska | 007 113 145 Бечки пролећни сајам вредна проблема: проблем поTurska 95 105 — —-——_____ већања пољопривредне проJugoslavija. : 1 Og 0 | | 99 1.188 | изводње и запослења вишка

Kako vidimo najveći skok cena na veliko je zabeležen

~ u Jugoslaviji, zatim u Rumuniji i Danskoj. Interesantno је da

se istaknš koja. je vrsta artikala najviše uticala na takav

razvoj cena. U Jugoslaviji to su agrarni proizvodi, čiji je

indeks skočio od 102 na 253, dakle, više nego udvostručio se. Time je potvrđeno naše stanovišta da su agrarni DpTOiZvodi glavni uzrok skoka cena. Zatim dolaze izvozni, kod Коjih skok iznosi 86 poena (od 101 na 187). Naročito je bio veliki skok cena prvih u drugoj polovini 1940, kada su od strane država određene otkupne cene žita, zatim uljarica, drugih industriskih biljki i kukuruza. Dok je u prvom polgođu porast od meseca do mešeca bio: najviše 7. poena, u drugom је

on bio 14.do 15. Krajem juna indeks je bio 160, u julu ja

već skočio na 174 a do novembra, kada je određena cena Киkuruzu, na 258. Isti je slučaj i sa Bugarskom i sa Rumunijom, kod: kojih je takođe porašt cana agranih proizvoda najviše uticao na Kretanje opšteg indeksa cena na veliko. Samo je kod njih skok daleko manji nego kod nas, u Bugarskoj je on iznosio svaga 31 poen (od 110.u avgustu 1939 na 141 u oktobru 1940), a u Rumuniji 63 (od 108 na 171).

U svim drugim zemljama kretanje cena sirovina је ч najvećoj meri uticalo na kratanje opšteg indeksa, U Danskoj, gde ja zabeležen naiveći skok, indeks je u novembru 1940 iznosio 171, 86 poena više nego u avgustu 1939, zatim u Norveškoj 160, za 69 više, Švajcarskoj 162, za 68 više, Engleskoj 140, za 51 više i Švedskoj 143, za 46 više.

Španija i Turska objavile su podatka samo do juna 1940, Portugal do avgusta. U prvoj opšti mdeks cana je iznosio 143 prema 122 u avgustu 1939, u drugoj 112. prema 95 i u trećoj 125 prema 94..

-Zanimljiv je slučaj Mađarske i Grčke, koje pokazuju relativno mali skok cena. U ргуој opšti inđeks cena je роrastao, kako se vidi iz tabele, svega za 24 poena a u drugoj za 25. Kod industriskih proizvoda u Mađarskoj porast je iznosio 13 poena i Sirovina 14, a u Grčkoj industriskih 27 а agrarnih 25. |

Naimanii skok je imala Nemačka, u kojoj je indeks cena agrarnih proizvoda porastao svega za 2 poena, od 104 na 106), sirovina i gotovih proizvoda: za 4. ;

U vezi sa ovakvim razvojem cena i troškovi života i ishrane u tim zamljama su različiti. Nemački časopis »Wirtschaft und Statistike doneo je u br. 24/40 tabelu o kretanju tih troškova i cena na veliko u nekim evropskim zemljama, koju prenosimo:

Cene na veliko Troškovi ishrane Troškovi života pol u "/• od avgusta 1939 do novembra о

Nemačka 8,5 0,9 2,3 Erigleska ~ 49,4 — == Švadska 42,3 | — II Norveška 47,6 32,1 964 | Danska _» 7100 о | Švaicarska | 500 19,4 16,0 Mađarska 24,6 а Jugoslavija 77,9 6, . 47,8

I prema podacima ovog „BSOpjSa, Јиговја ја је пајskuplja zemlia u Evropi, a 1598 пје dolaze Danska i Китима. 5 |

радне снаге. Први се може да реши повећањем пољопривредне површине-и интензификацијом производње. Како је код свих прва могућност прилично ограничена, пошто необрађене површине која би се могла оспособити за обрађивање има“ релативно мало, остаје други, а то је повећаном употребом машина, вештачког гнојива, селекцијом стоке итд. појачати производњу свих пољопривредних артикала. Овај други пут је утолико важнији уколико је у појединим земљама пољопривредна техника на нижем степену, а с тиме у вези и принос по хектару мањи. Повећати производњу аграрних добара значи за ове земље не само могућност исхране све већег броја становника него и извоза. При садашњој производњи оне би кроз коју годину потрошиле сав годишњи производ, пошто је годишњи прираст становништва знатно већи негбд у западноевропским земљама. Извоз аграрних производа претставља главну позицију у целокупном извозу, и његово смањење имало ба за последицу опадање увоза индустриских артикала,

Други проблем ове земље почеле су да решавају подизањем индустрије која треба да запосли сувишну радну снагу. Могућности развоја индустрије су разне, а како процес индустријализације није почео у исто време и не врши се истим темпом у свим земљама, неке имају мање друге више развијену индустрију. У свим је најбоље развијена индустрија добара за потрошњу и то текстилна. Неке земље успеле су да развију у извесној мери и тешку индустрију. У том погледу је најдаље отишла Мађарска.

Рат није прекинуо ни процес индустријализације ни настојање да се појача пољопривредна производња. Напротив, Мађарска, Бугарска и Румунија склопиле су уговор са Немачком о узајамној помоћи у циљу повећања производње пољопривредних артикала.

При оваквом стању ствари све ове земље имају интереса да модернизују своју аграрну технику. Да би се могла усвојити модерна аграрна техника потребно је да се произвођач претходно упозна са њом. У том погледу Сајмови су увек имали значајну улогу посредника између аграрних земаља и индустриских. -

Ове године од 9—16 маја биће отворен пролећни сајам „у Бечу на коме ће бити посвећена велика брига да се аграрне земље Југоисточне Европе упознају са немачком техником и њеним успесима у свим гранама пољопривреде и шумарства као и потребама рационализације њихове пољопривредне производње.

Значајно је за ову изложбу да ће на њој учествовати H највећа организација немачке пољопривреде зРајхснерштанд“. Уз помоћ „Сидостеуропагеселшафт“", друштва које ради на унапређењу привредних веза између Рајха ин земаља југоисточне Европе, организација за ис храну државе показаће посетиоцима искуства стечена У Немачкој за последњих 7 година у раду на унапређењу производње жита, млека и других аграрних производа као H шумарства употребом "модерне технике.

Изложба је тако уређена да ће бити истакнуте не само потреба. моторизације пољопривреде нето и друге тековине технике које налазе примену на селу и аграрној производњи. Постојаће нарочита одељења у којима ће бити приказани "хемија и електрицитет. у пољопривреди. Осим тога посетиоци. изложбе. HMahe прилику да. виде узорна

таздинства