Narodno blagostanje
+
99. фебруар 1941.
НАРОДНО
завршено преуређење фабричких постројења за прераду сове сировине, акција за сакупљање старе хартије је- по: ново оживела, пошто се сада може да. преради свака количина, маколика она била. Рачуна се: да се 20—25% произведене хартије врати фабрикама као стара на прераду. У зимским месецима довоз њен у фабрике је слабији него лети и тада се мора у већој мери употребити целулоза.
Сакупљање старе хартије у Немачкој је потпуно уведено разним уредбама и каређењима. Она се распоређује у 50 врста и за сваку је одређена посебна цена. Оваква подела потребна је да би се олакшала фабрикама прерада. Финије врсте старе хартије која не садржи у себи дрва
употребљавају се за продукцију боље хартије. Разврста-
Бане с таре врши се постепено како прелази из једне руке у другу. Док дође до фабрике зна прође кроз руке малот, средњег и векиког трговца. Сваки од њих разврстава је по квалитету и према томе постизава цену, Колика се важност придаје разврставању види се по томе да постоје засебна. предузећа за сортирање старе хартије.
Ове и следеће године треба сакупљање да се појача. До рата на сакупљању је радило око 16.000 људи. Рат је фихов број смањио на 10.600. На ово је утицало и сакупљање старих метала и крпа које се боље плаћају него стара хартија. Због тога људи радије сакупљају њих. Отпадање одраслих лица од акције за сакупљање старе хартије 3 gekHM крајевима Немачке накнађено је употребом школске деце. Вероватно да ће се она _употр ребити за тај посаб и у осталим крајевима.
Ена Popis stanovništva u pojedinim Конко ima stanovnika na | Zemljama pokazuje da je u zemlji? 1940 na celoj zemljinoj kugli - živelo 2.175. mil. liudi. Do ove cifre došao je nemački časopis »Wirtschaft und Statistike delimično na osnovu popisa izvršenih poslednih godina, a delimično na osnovu računan;a pribrajajući prosečan godišnji prirast cifri poslednjeg: popisa. Koliko otpada stanovnika na pojedine kontinente vidi
se iz sledeće tabele:
Površina · Stanovništvo: Na 1 im?
u mil. km? 1940 1959. 1910 1940 _ i з 7 % % | Evropa 114. 5816 244 25,1 265 ~ 4658 Azija 41,7 1.196,0 55,0 54,6 55:8 28,7 Afrika 30,3 160,6 7,4 7,1 6,7 58 Amerika - 49,8 277,0 12:87 12,5 106 = 65
Australija i otoci | u Južnom moru 8,6 10,8 0,5 0,5 0,4 1,8
Ukupno 1348 21754 100. 100 |O0 „1Gd
Na:gušće nasel:eni deo zemlie je Evropa sa 46,3. sta. novnika po km". Ма пји ограда 244 од. celokupnog stanovništva prema 26,5% u 1910 godini. Svetski rat i opadanja rađanja smanjili su udeo Evrope u celokupnom: broju stanovnika zemlje. | =
Interesantna je Paspodala: Zemlje i O atOvaiziva па роjedine države. Cifre koje ćemo dal:e navesti pokazuju stanje pre. sadašnjeg rata. Velika Britanija uspela je: da u svom imperiju okupi oko pola milijarde stanovnika na površini od 935 mil. km”. Njoi pripadaju: cela Australi:a, ostrva Južnog mora, u Africi 32,8/o površine i 39,1% stanovnika, ut Aziži 156,4% površine i 39,8 % stanovnika, u Americi 24,7%/0 površine. i 5,1% stanovnika i u Evropi 2,88% površine i 9,6%/ stanovnika.
: Druga po broju stanovnika je: Kina, 'koja je pre rata sa Japanom imala 427 mil. (10,5 mil. 'km*). Zatim dolazi Sov: Rusija koža obuhvata 1/6 zemljine površine (21,6 mil, km?)
БЛАГОСТАЊЕ Страна 191. sa. 193 mil. stanovnika. SAD imaju 140 mil. stanovnika i 9,6 mil. kmš površine, Francuska sa svojim posedima ima 12,7 mil. km? sa 114 mil. stanovnika. Na.vaći deo njenih poseda nalazi se u Africi (86,4%/o površine i 26,2% stanovnika), Japan ima 691.000 km? površine i 108 mil. stanovnika. Nemačka ima 729.000 km? sa 97,4 mil. stanovnika. Talijanski imperij obuhvata teritoriju od 85 mil. km? sa 59 mil. stanovnika, od čega otpada ma Italilu 45 mil,
Među koloni:ale sile spadaju još Holandija, čiji posedi тај površinu od 2 mil. km? sa 68 mil. stanovnika, Portugal, sa 9,1 mil. stanovnika, Španija sa 0,3 mil. km* i 1 mil. stanovnika i Belgija sa 2,4 mil. km? i 15 mil. stanovnika.
Ostali deo površine zemlje razdeljen je među samostane države, među kojima su naiveće Brazilija sa 8,5 mil. km? i 44 mil. stanovnika, Meksiko sa 2 mil. km? i 21 mil. stanovnika, Argentina 2,8 mil. km? itd, Mnoge od ovih su retko nasel:ene i po svom prostranstvu sposobne su da prime daleko veći broj stanovnika od sadašnjeg.
Bagcka власт · повисила је само неке непосредне порезе, н то скалу минималног основног и друштвеног пореза. Коментаришући ово повишење ми смо изразили мишљење да оно неће моћи да се одржи овако како је сад, јер на осталом делу државне територије скала је нижа, тако да пореска оптерећења нису једнака А као што је познато узето је као принцип да јавни терети треба да остану уравнотежени, На основу тога ми смо предвиђали могућност да и на осталој државној територији буде заведена хрватска скала.
Није прошло дуго па да се јави иницијатор тога изравнања и то нико други него привредне коморе са територије бановине Хрватске. Пошто је уобичајено да се на конференцијама нађе згодан материјал за изјаву лојалности, коморе су поздравиле Уредбу којом је, међу осталим, донесено повишење дажбина, као први корак самосталног пореског законодавства бановине Хрватске. Али затим одмах устају против тог пновишења, док се оно не денесе и у осталој земљи, што у ствари значи да оне вису одушевљене овим актом финансиске самосталности. Али место да изнесу “само разлоге против повишења, оне их обеснажују, апелујући пре свега да се одгоди завођење за касније. Или можда рачунају да до тог неће ни доћи, ако би се на државној територији нашао неко ко би убедио меродавне да уопште не помишљају на повишење, тако да би у Хрватској оно остало на папиру.
Треба признати, коморе су достојно заступале интересе привреде! Хтело се критиковати и не замерити се.
Лојална критика
O Ruzveltovoj poslanici upu-
anoj Kongresu, 6 januara о. P., pisala je sva svetska štampa, pošto je u njoj bio izražen stav SAD prema ratu. Drugi deo DOManiče, Boji sadrži socijalni program, a koji pretstavlja proširenje ranijeg, prošao je nzzapažen. Mi nalazimo da je dn interesantan: pa donosimo u prevodu [ај 420 poslanica:
5 с>Маска ima veliko zadovoljstvo i dobija novu snagu od činjenice da su. njažini članovi postali svesni svoga udela u čuvanju demokratije u Americi. Te prilike su očvrsle tkivo našeg naroda, obnovile njegovu veru, ojačals njegovu odanost ustanovama koje smo spremni da branimo.
Sigurno sada nije vreme da se prestane misliti na soćijalnz i ćkonomske probleme- jer su oni glavni uzrok socilalne revolucije koja je danas važan faktor u svetu.
Ruzveltov socijalni program