Narodno blagostanje
| 15. март 1941.
НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ
Страна 165
IV ФОРД. ПОСТАЈЕ ПЕПОПУЛАРАН
Популарност Фордова нешто је попустила у последње време. Не због његове пословне политике, већ због политике уопште у коју се он иначе није никад мешао. Било је велико изненађење кад се јесенас појавио Форд лично на једноме збору да говори. против Рузвелта, а за Вилкија. Иначе Форд је највећи противник Рузвелта, не само због његове опште политике, већ и због радничке политике, због Њу-Дила. На први поглед изгледа необјашњиво да такав један раднички пријатељ, као што је Форд, који није могао да да довољно високе наднице, устаје против политике у корист радника. Форд плаћа и данас највеће наднице, веће него што су гарантоване Њу-Дилом. ја сам у једном писму из Америке поменуо т. зв. радништво са белом крагном. То је оно које има надницу преко минималне. Том сам приликом изразио уверење, да је лако могућно да ће тај део радника да буде за Вилкија. Тако је и било. Гри недеље после тога мога писма изјаснила се највећа радничка организација у Америци — Љуисова — за Вилкија. Тако су се нашли радници са Фордом на истој линији. Није дакле регкционарна радничка политика Фордова била мотив његове опозиције Њу-Дилу, већ његова идеологија — његово гледање на питање односа између
радника и послодавца. Он се није могао да помири с тим да држава пропише максимум часова рада и слично; он је тражио да наднице и максимално радно време буду израз воље послодавца а не сила.
Друга једна околност допринела је да се још јаче смањи Фордова популарност. То је његово др: жање у питању енглеских војних поруџбина у Америци, И не предвиђајући рат, (а можда и предвиђајући) Форд је 1938 год. подигао једну сјајну фабрику авионских мотора која још није била пуштена у погон кад сам ја био тамо. Природно је било да се влада у Вашингтону обрати прво Форду са предлогом да прими војне поруџбине за Енглеску. Он је то одбио с мотивацијом, да је пацифист те да може да ради оружје само за своју отаџбину. На то су пале примедбе у јавности, да је он то урадио због тога што је заинтересован у пеломе свету. То је тачно, али је његов ангажман ван Америке незнатан према ономе у Америци. У осталом зна се да је Форд одрастао у пацифистичко-либералистичкој идеологији англо-саксонској карактеристичну за крај ХЕХ и почетак ХХ века. |
Форд је стар човек. У управи је његов син, али још увек је он главни управник подузећа.
У ТЕХНИЧКИ УРЕЂАЈ
Читаоци, који замишљају да сам ја читава чуда видео у фабрикама у Дитроиту, варају се. Невероватна је сличност између фабричких уређаја најмодернијег датума. Може бити да има ипак много технички оригиналног у појединим фабрикама; али то може да запази само машински инжињер и то специјалиста за аутомобиле. За нестручног ч0века, који је видео много фабрика, Фордова фабрика не показује ничег специјалног. Ко је видео Батину фабрику у Борову, тај је видео много што шта од онога што има да се види код Форда у Дитроиту. Најинтересантније је у машинским оделењима савршено функционирање текуће пантлике, — као и код Бате. Бата је лично био у Дитроиту и многи су његови сарадници одлазили тамо. Па како је Томаш
Бата био најнапреднији човек, који није гледао на материјалне жртве кад се радило о новини, то је појамно да је из Фордове фабрике преузео све што је нашао да је рационалније и корисније. Сличност је почев од дворишта па до оделења за састављање лелова. Радници већином седе. Ритам је за све исти. На Батиним фабрикама у Злину — и на оним у Борову — налази се великим словима исписано „Ма= шини снагу, а човеку ум", то је оно што је остварено без остатка у овим фабрикама. Човек се све мање физички напреже, све више управља. Има огромних оделења где су свега два-три радника; све креће, подиже и премешта природна снага, човек само прискочи онде где се још није измислила замена људске руке-
УГ ЕДИСОНОВ ИНСТИТУТ
Кад ми је казао Фордов чиновник да је потребно шест дана да би се видело цело подузене, не знам да ли је мислио и на три велике знаменитости о којима нисам имао појма кад сам пошао у Дитроит, а које су начиниле на мене још већи утисак него само подузеће. То је Едисонов институт. Едисон је био пријатељ Форда и имао велики утицај на њега. У част тога највећег индустриског проналазача Форд је основао Едисонов институт, који се састоји из три потпуно различите установе: музеја, школа и села — у природној величини (Гринфилд. Вилаж). Зграда музеја је повезала три разне фасаде од којих свака претставља. савршено подражавање трију историјски најважнијих зграда Северне Америке. Службено је циљ Музеја да претстави развиће. трију великих грана матери јалне културе: пољопривреде, прерађивачке радиности и транспорта. У ствари он је много богатији, он обу-
.
хвата тако рећи све гране материјалне културе. Само мањи део претставља предмете који су реконструисани, већи део је у оригиналу. На улазу се налази огромно оделење порцуланских предмета највеће на свету. То је Форд скупљао дуго година па је сад предао музеју. ја сам видео више. музеја 'за историју пољопривреде, индустрије и транспорста, али ни један није тако комплетан као Фордов. То је музеј културног развића човечанства. Лу су на пр. сва средства за осветлење од најпримитивснијег до: најмодернијег,. сви облици · лежишта и но: стбља, сви облици столова, кухињског посуђа итд. Ту се на пр. налази трговачки дућан из ХУШЕ века, •берберница из истог времена, ковачница итд. Може се замислити колико то мора бити пространо кад се излаже у природној величини. На пр, сви облици превоза водом, сувим и у ваздуху. O
Све је то изложено у огромним салама. После