Narodno blagostanje

Страна 218

osvaja та;па Копјипк га. Indeks industriske proizvodnje. bio je prvih meseca 1939 ispod 90, a posledn;ih popeo se preko 110, pa je ostao na toj visini sve do „eseni 1940, a onda počinje brže da se povećava i u decembru 1940 iznosio je 124 (1929= 100). Мајјасе је poras.a proizvodnja sredstava za proizvodnju (131) i mašina (127). Japan je u zastoju. Rat dje izazvao ogromnu konjiunkturu posle 1937. Proizvodnja koja se bia povećala nag.o 1930—33, kada ja Japan bio razvio damping, rasla ie zbog potreba rata. Na bazi 1929=100 indeks industriske proizvodnje bio se popeo preko 190 u prvoj polovini 1939, ali u drugoj je pao ispod 180, i dalje ta labava tendencija probijala je kroz prvu polovinu 1940. Kad se raščlani generalni indeks iz.azi da je opadanje proizvodnje bilo samo kod industrije sredstava za potrošnju, a to je ug.avnom tekscina, koja-je ostala bez sirovina. Indeks teške industrije, koji je 1939 bio 240, popšo se do ju.a 1940 na 254. Ali pošto su SAD zavele embargo na izvoz starog železa u Japan došla :e i ova Mmidustrija u krizu, Za ko,„iko je pala proizvodnja ne- zna se, јег зе од јша пе ођјауцији родас!,

O Indeks norveške industrije bio je 1999 g. 136, ali posle invazije pao je naglo na 87 u aprilu i 77 u maju. Od tada on še popravliao i u novembru došao opet na nivo iz 1939. U Švedskoj indeks je bio u decembru 1940 za 20 poena ispod nivoa 1939, u Danskoj za 30 poena, u Finskoj bio je još u septembru 1940 za pola manji od prosečnog indeksa 1989 (43 prema 92). U Rumuniji je proizvodnja bila od početka rata ispod predratnog nivoa, prema podacima koji važe do iuna 1940. Ali Bugarska je imala odičnu konjunkturu radeći po indeksu proizvodnje koji se od 164 u 1939 popeo na 218 u novembru 1940.

Rat je razvio odličnu konjunkturu za izvesne artikle, a neke je gurnuo u tešku krizu. Potrošnia kaučuka povećala se za 84 hiljade tona mesečno 1939 na 129,2 u decambru 1940. Zbog toga su se zalihe smanjile u svim zem:ijama njegovč proizvodnje. Kod nafte je drukčija situacija. U nekim zamljama proizvodnja se smanjila, dok je u drugim porasla, što stoji u vezi sa mogućnošću izvoza. Раја je rumunska ргоizvodnja, zatim pod kraj 1940 u SAD' posle jakog povećanja sredinom godine, a smanjila se i u Venezueli.

Proizvodn;a bakra u Čile opala je za polovinu, zato što je otpalo evropsko tržište. U SAD proizvodnja 52 пергеstano povećava, a sa razvojem ratne Rkonjunkture роуесаvaće se još brže. Još bol:e se ogleda rama konjunktura na proizvodnji železa i čelika. Prosečna mesečna proizvodnja iznosila je 1939 godine 2,6 mil. tona, a u decembru popela se na 4 mil. U Kanadi porasla je sa 3,9 mil. 1939 na 5,7 mil. tona. Time je američka teška industri:a došia do maksimuma svog kapaciteta, koji je ostao neiskorišćen samo za 2%.

Kalai ima odličnu konjiunkturu. Proizvodnja se u svetu popela sa 15,5 hili. tona mesečno 1989 na 28,4 hili. tona u 'decembru 1940. Proizvodnja olova ostala ie O па. a isto tako 1 kod cinka. 1

Мако је Енглеска дошла у · посед трговачке флоте дру-

Гарантоване цене пољо-

привредним артиклима У · гих земаља, ипак, због конЕнглеској траблокаде постало је врло тешко . обезбедити довољну

количину И ДовОЗОМ, А А да ће то бити још теже касније, уколико трговачка морнарица јаче настрада, влада је тражила начина да повећа домаћу производњу у пољопривреди до максимума, Тим се планом она бавила још пре рата. Па и без обзира на рат, економска по-

литика показивала је тежњу да помогне пољопривреду, да

би се постигао што виши степен самосталности у исхрани становништва. .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Пре рата биле су гарантоване више цене извозни | артиклима. У току рата требало је кредитима оспособити | фармере да засеју што већу површину. Па ипак је "дато доста кредита, резултат је био задовољавајући. Испитујући равлоге показало се да је један од врло важних сећање на :

оследице које су затекле фармере после светског рата. И тада су они имали гарантоване више цене од увозних. Чим се рат свршио влада је укинула гаранцију, а јевтино жито одлазило је у огромним количинама у енглеске луке, Фармери су дошли у тешку кризу, која је имала дуготрајне последице. Пољопривредна политика успела је после рата да прошири пољопривредни сектор у Енглеској, тако да је 1939 било обрађено 12/; мил, акра према 9 мил. 1918 год.

Да би ослободила фармере страха од слома цена после рата влада је донела одлуку да садашње цене гарантује не само за време рата, него и за годину дана после.

Односи између Јапана и САД постају све више затегаути. Ми смо у бр. 52/40 писали о - томе и при томе смо се само укратко осврнули Ha економске узроке те затегнутости. Сада ћемо изнети исцршније производњу најважнијих -артикала земаља према којима је уперена војна и економска експанзија Јапана, а због којих је дошло до OU односа између њега и САД. Ради се о следећим Земљама: Индокина, а Хо ландска Индија, Малајске државе и Филипини. Оне располажу наслагама свих метала изузев племенитих и никла. Осим тога неке од њих су главни произвођачи каучука у свету и извознице знатних количина нафте, пиринча и пале миног семена које се употребљава за производњу уља, Че: тири производа играју главну улогу у тежњи Јапана, дате земље стави под своју контролу, то су калај, каучук, же · лезна руда и нафта. : Производња калаја Малајских DARO, Холавдске Индије и Сиама толика је да њихов извоз претставља преко 50% светског (1988 :58%). Пошто се скоро сва произведена количина извови можемо цифре извоза сматрати ци: фрама производње. 1986 Малајске државе извезле су 65.000 тона, Холандска Инидја 1987 39.760 тона и Сиам 1938. 12.289 тона.

Економски "узроци зате-

гнутости између САД и Јапана

Производња каучука (је развијена како на малим што“ седима тако и на плантажама. Малајске државе извезле су 1937 681.638 тона, од чега је 40%. произведено на малим поседима. Извоз Холандске Индије је износио 1938 322 хиљаде тона. Производња Сиама и Индокине. је знатно мања, али се она може да повећа и зависи у првом реду од могућаости извоза. За 1941 међународни картел ђе обрадио квоту за Сиам од 55.700 тона, а толика је била и Кво та Индокине 1938. 5 Железне руде има Јапан мало, и 100 тога он този велике количине, а тако исто и старог железа, Забрана извоза из САД и Аустралије, одакле се он највише снабдевао старим железом и железном рудом, натнало је. Јапан да тражи те сировине на другој страни. Производња железа: у Манџурији не може још да задовољи његове потребе. Маларске државе после америчког ембарга извезле-су-у: :Jd=пан око 2 милиона тона железне руде. Извесне количине извезене су и из Индокине, али је ту производња слабо развијена. Јапан је успео да добије концесије за експлоатацију и треба сала да организује производњу. | Четврта сировина која је од највеће важности за JJ. пан: нафта је производ Холандске Индије чија производња. износи годишње око 7,4 милиона тона. Прошле године јапан-