Narodnoj skupštini : pismo dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski 16. septembra 1922.

После 2—8 месеца написао сам једина писмени извештај _ о свом кратком раду Министарству, и изнео тезу у њему: да непријатеље треба свестрано и тачно упознати а то је. могуће једино ако им се уђе у куће, па спречавати њихове намере и изводити их у своју корист. У једном дирљивом акту г. Пашин је одобрио моју намеру И рекао да сам пошао правим путем. =

Улазио сам у све непријатељске куће И установе па и аустријске конзулате, што није било тешко, јер сам био доктор бечког медицинског факултета о коме су они морали водити рачуна. Поред тога као једини лекар европљанин, са већ тада лепим гласом, својим општим образовањем, европ= ском уљудношћу, знањем модерних језика — турски сам убрзо научио — био сам за Скопље једна пожудна и друштвена и стручна потреба за цео живаљ, све консулате и европљане па и турске високе чиновнике и бегове. У току рада постао сам почасни лекар — никада платежни — свију конзулата у Скопљу: руског, аустријског, енглеског, фран“ цуског, талијанског па прећутно чак и бугарске агенције са г. Нетковом, чију сам кућу лечио и због чега је био нападнут у бугарској штампи од г. Б-- Николова бугарског пропагантског лекара једним чланком под насловом „Б'лгарски те трговски агенти, српски те пропагатори“. Као консуларни лекар вршио сам не мале дужности консуларног лекара код свију њих; регрутовао сам њихов поданике, давао уверења о осигурању радника, судска и кривична лекарска уверења и т.д. поред извештаја о кретању зараза кад су их од мене тражили. Био сам чак и лекарски експерт свију њих — дакле целе. Европе — у познатој Виничкој афери са пристанком турског Вилајета, за коју се је тада интересовала цела Европа а нарочито дописници многих европских листова послатих тада у Скопље.

ечио сам на молбу аустријског консулата као њихо-

вог поданика, тада православног свештеника а доцније војводу Василија Трбића ухапшеног у Скопљу. Лечио като-. личке владике, изасланике. Рима, католике свештенике, целу пропаганду Фиде са целим католичким народом Јужне Србије, одлазећи у градове и најудаљенија села, делокруге аустријских консулата, под чијим су протекторатем тада били и примајући за тај лекарски рад најскромније награде,