Narodnoj skupštini : pismo dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski 16. septembra 1922.

колико. да. платим путне. трошкове | и никакве друге. Кад пример. навешћу : да сам 1893, год. у Јануару месецу по најгорој зими и сметовима пошао у Призрен да лечим тешко оболелу г-ђу г. Писка аустријског консула са уговором, да ми стави на расположење подвозна средства, осигура пут и плати 10 динара дневно за сваки дан борављења у Призрену и ништа више. Зашто сам. тако радио данас је јасно. Запостављао сам своје личне интересе да би што дубље и интимније ушао у средину свог националног рада, стекао поверење свију фактора, пријатељских и непријатељских и радио у циљу за који сам пошао у Јужну Србију. Највећа и најлепша награда коју сам том приликом стекао била је: што је мој први долазак у Призрен био за мене доказ да сам Поа правим путем, јер и данас има живих Призренаца — Петар Костић и други — који се сећају тог мог првог доласка међу њих, који је био права победа српске мисли и остварење њихових нада, да их мајка Србија није заборавила и да рали и брине за њих, шаљући им оваке људе — о чему се свако може врло лако да увери.

Отимао сам непријатељске установе да их искористим у своје сврхе. У првом реду трудио сам се да постанем лекар Оријенталних железница, једног од најмоћнијих средстава за моје пропагандске циљеве на туј трошак, које су тада биле економско средство Решзће Вапк-е у Берлину и Ртапо паћ Озјел-а а под политичким аустријским протекторатом. Муке ме је стало док то место нисам добио и постао редовни чиновник друштва Оријенталних железница, које је своје чиновнике завидно плаћало, осигуравало пенсије а уз то имало за себе и своје чиновнике великих повластица од стране Турске и својих протектора Немачке и Аустрије. То место нико није смео добити сем мене и ја сам га добио користећи се — и ако изгледа парадоксно — антагонизмом између Немаца и Аустријанаца. Немци су у том добу имали превагу у Цариградској Дирекцији са Р-- Килманом и директором Гросхолцом и у Солунској инспекцији са инспекторима Хохграслом и Филипсем, већим бројем чиновника немаца и 0: Краус-ом — мојим другим оцем — тада оболелим железничким лекаром. Аустријанци. су се трудили да бар у Солунској инспекцији — за њих најважнију — као политички протектори добију пресудни утицај, па се му-

Бапа Да о а: у