Naš narodni život

ДОМАЗЕТ

Каогод што човек, кад нема деце, може некога посинити, да му буде у место сина, исто тако, кад има само женске деце, може кога призетити или придомазетити, то јест дати му једну од кћери за жену, довести га у кућу и на њега пренети сва права и дужности правога сина. Призећени се човек у народу зове различитим именима: домазет, домазетшовић, доходац, привук, припуз, уљез, ушоскало', призешко, пришућко (последња су два имена из Алексиначке Мораве, последње је из потсмеха), Хриводњак, прподњак и призетњак (у Пиротском Округу)“, дришварак (у Војводини), бабосук (из поруге) у Хрватској, ако се призетио код удовице.“

Ако ко има само једну кћер, призећује онога за кога се она уда, а ако их има више, призећује једнога од зетова, обично најмлађега. Одмах при женидби домазет улази у кућу свога таста иу њој остаје да живи. Да ли при улажењу у тастову кућу, или иначе при призећивању, има каквих нарочитих обичаја, није нам познато.

Улазећи у кућу свога таста домазет прекида везу са кућом својих родитеља, али је при томе све блаже него што је код посинка.

1. И над домазетом престају власт и старање правих родитеља, и место тога настају власт и старање нових, али се ипак он не сматра као син, већ као зет.

2. Таста и ташту не сматра за родитеље, већ за оно што су.

! Вук С. Караџић, Срп. Рјечник код тих речи. 2 В. М. Николић, Срп. Ешн Зборн. ХУТ, 188. 5 УМ. Восштс, Хбропше 274. -