Naš narodni život

_ ДОМАЗЕТ. | | 99

3. И домазет, у многим крајевима, узима презиме свога таста и преноси га на своју децу, али у доста крајева задржава своје,! или се презива Домазетовић, како не би било „криво нити једној, нити другој страни“.“

4. И домазет ступа у сродство са целом род“ бином свога таста, али не као да му је син, већ у сродство зета према тазбини.

5. И домазет узима славу свога таста,“ али врло често, поред ње, задржава и своју, те има две,“ или тастову држи само док је он у животу, а после његове смрти узима, поред ње, и своју славу, а тастову држи као преславу, или тастову просто напушта и држи само своју."

6. И домазет, у многим крајевима, добија од таста у наслеђе цело покретно и непокретно имање, и њиме слободно располаже. Ако му жена има сестара, оне немају права на наслеђе, већ само на удомљење. Како је то у неким крајевима противно закону, то се у ЈБубовијском и Азбуковичком Срезу „догађа да друге сестре поклоне свој део наследства зету, уљезу, и сестри, да их обезбеде, или само понешто узму.“ Али у многим крајевима домазет располаже имањем само са жениним „извољењем и по споразуму с њоме.“=

7. Излазећи из куће својих родитеља, домазет

престаје имати права и на наслеђе своје очевине.

8. Домазет као и посинак има дужност да таста и ташту поштује, чува и да их, кад умру, као прави син сахрани.

1 У. Вооте, Хбот., 275—211; В. М. Николић, Срп. Зборн. ХМЕ 188. > В. МГ. Медаковић, Живот и обичаји Црногораца, 11. „Караџић“ П (1900), 227. Б. Ђ. Нушић, Хосово |, 174. „Караџић“ 11 (1900), 110, 226. 5 У. Вост5с, 2ротп. 282—283. т дет, 304. 5 ТЕадает, 282—283.

би ње ез 15