Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. | 113

За Спасов дан те године сазвао је Кнез Милош «Скупштану, на коју је позвао све архијереје, од сваког окружија по два свештена лица, све војне команданте, од сваког исправничества по едног члана и то старијег, све среске старешине, осим оних који су морали остати по кордонима због граничне сигурности, од народа двеста и шеснаест кметова, и по два кмета из сваког места у коме је Исправничество и „све свињарске трговце Отечества“. У „Слову“ којим је отворио Скупштину, после добродошлице и увода, изнео је тачке, којима је Скупштина имала да се бави. Прва тачка тицала се ушоравања села и збијања кућа.

„Невоља је наш народ, вели Кнез Милош, при нуждавала, те се морао по шумама, гудурама и врлетима крити, и којекуд куће себи градити, — куће које су тако слабе биле, као што је слаба надежда била, да ће се бедни и онде сигурно и на дуже време станити моћи. — Како се невоља ова од двадесет година овамо умањавати и ишчезавати почела, народ се наш умножавао, осигуравао и боље стањавати почео, обогаћавајући себе разнима добрима земним. Но што се он већма умножавао и распрострањавао, то је све већу штету себи чинио, разштркан будући кућама и земљама својима. Толике се шуме утаманише, које да би се земље окрчиле, које да би се толике зграде поударале. Толика земља безполезна под силним зградама лежи! Испуста за стоку нестаде са свим, јербо људи позаграЂиваше све. Тим пак утамани се стока, јер мора се утаманити, почем нестаде за пашу места. Куће остадоше на далеко због чега нит сосед са соседом састати се ни поразговарати, нит један другому што помоћи може. А како ће и власти наредбе, које од началства свог добијају, народу саопштавати и како ће заповести објављивати» — Ето стање у ком се народ налази из узрока што куће нису у једно збијене, већ разбачене на толика удаленија!

Наш НАРОДНИ ЖИВОТ 8