Naš narodni život

14 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

„Бринући се о благу народном ја сам пролетос Указ издао, којим протолковавши штету произлазећу отуда што су куће разштркане и ползу која би произашла кад би се куће у једно сабиле, препоручио сам да се куће у једно збију, и, где то местоположеније допушта ушоравају, да таковим начином свако село своје потесе и своје испусте получи, да се шуме заштеде и да се стока обдржи и умножи.

„Исти Указ повторавам и саду собранију“.:

По одговору Скупштине, који је Совет 30 маја 1837 године спровео Кнезу Милошу, рекло би се да је Скупштина била вољна да усвоји Кнежево гледиште на ушоравање села и збијање кућа. „О збијању кућа по селима и где се може истих ушоренију... ми ћемо слушати онако, као што ваља синови отца, поданици владатеља свога да слушају“, вели се у скупштинском одговору. Међутим од свега не би ништа. Из извештаја тадашњег енглеског конзула у Србији, Хоџеса, који је послао из Београда 11 јуна (по старом) својој влади сазнајемо да Скупштина није изашла на сусрет предлогу Кнеза Милоша у збијању и ушоравању села. Она је очекивала да се пред њу изнесе на решавање закон о сигурности личности и имања, за који је већ доста пута изјављивана Кнезу жеља од стране народне. И кад је у место тога изнесено питање о сређивању и ушоравању села, Скупштина га одбаци.

После овога издаване су противу растурања села само појединачне забране, али озбиљног покрета није било. „За владе Кнеза Милоша, вели Вук С. Караџић 1852 године, брат његов Јефрем нагонио је Мачване, особито по селима око путова, да граде куће у ред, а то се по том почињало и у Шумадији, али сад о том већ не мисли нико више,““

| Новине Србске 1837, бр. 24, стр. 185—186.

= Новине Србске 1837, стр. 191.

= 4. Мијатовић, Један конзулски извештај о Србији 1837 (Споменик ХУП. 44).

“ Вук. С. Караџић, Српски Рјечник, код речи село.