Naš narodni život

130 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

Гори „ни земљорадња ни сточарство не дају толико плода колико је сељаку потребно да подмири све домаће потребе. С тога се сељаци одају занатима, али не занатима културним, него најпростијим: дунђерлуку, дрводељству и фурунџилуку“.! Таквих и сличних примера налазимо још на доста места у нашем народу.“

2. Мма места где се, и поред довољно услова за одржање и подмирење потреба, ипак један део становништва лаћа и других послова ван обичне сеоске економије, јер се она може урадити и без њега, те је његова радна снага сувишна и непотребна. У селима Врањске Пчиње иду у печалбу обично они „који у кући имају довољно радника — управо који су имућнији — те су једни за домаће послове, а други само за печалбу“. Пок. Риста Николић наводи као пример једну кућу села Марганца, у којој је отац обичан сеоски мајстор, а од три сина: један му је пекар, један грнчар, а један је у кући и ради са женама пољске послове и тргује.

8. Често пута природа земљишта или богаство у извесном материјалу или други локални услови дају могућности извесним местима или покрајинама да се у њима развију рентабилнија занимања но што је обична сеоска економија. Њима се с једне стране допуњују приходи, а с друге редуцира обична сеоска економија. Један од најглавнијих узрока појави ових рентабилнијих занимања јесте у томе што места на којима се јављају имају на расположењу потребнога материјала кога на другим местима нема, или га имају у већој количини но што га имају друга места, или је бољи за обрађивање но на другим местима. Б. Курипешић 1530 и К. Зено 1550 године казују“ да многи народ испира злато

! Св. Томић, Скопска Шрна Гора (Насеља П, 795).

2 Насеља Ш, 47—21; ТУ, 428—424).

8 Р. Николић, Врањска Пчиња (Насеља П, 165).

+ каа Јисозјоџепзке АВвадетије, Кпј. 56. стр. 160, и 62 стр.94