Naš narodni život

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ. — 151

из корита реке Лашве у Босни. Курипешић помиње испирање злата и у долини испод планине Рогозне идући Митровици. П. Белон помиње испирање злата у долини Марице 1555 године. Алувијални слојеви у које су Драва и Мура усекле своја корита познати су од давних времена као златоносни. Због тога се многи од тамошњих сељака, нарочито сиромашнији, ничим другим не баве до испирањем злата. Сељаци села Видовца имају врло мало оранице и свој хлеб зарађују једино испирањем злата.“ У Подрињу сељаци ваде олово, топе га и продају." У том су послу они достигли и доста вештине,

околини Скадарскога Језера већи се део становништва бави риболовом. „Многима је то главно занимање и главни извор опстанка и благостања“.“ Око врела Босне и Жељезнице у Босни неколико се кућа бави риболовом „и од тога поглавито и живе“ — У Пољаници се баве искључиво земљорадњом села ближе Ветерници, где је најбоља земља; у осталим, више планинским селима становници раде земљу колико да се исхране, а све остале потребе подмирују занимањима друге врсте. Између осталога баве се и неким занатима: мутавџилуком јер „је због чувања коза у њој (Пољаници) и околним крајевима увек било козине која је за тај рад потребна“ и ћумурџилуком, јер има довољно шуме.) Због обилатости доброг камена за обраду одомаћио се од половине ХЈХ века у селима: Струганику, Берковцу и Гуљици у Округу Ваљевском каменорезачки посао, те готово сваки сељак

' Каа 56, 171.

2 Каа 174, 15-19.

= Барона Ж. А. В. Хердера Рударски пуш по Србији 1835. Београд 1845, стр. 40-41. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија 538-589.

+ А. Јовићевић, Скадарско Језеро ш риболов на њему (Етшнографска и етнолошка грађа, стр. 196).

5 Поп Стјепо и Влад. Трифковић, Сарајевско Поље (Насеља М, 98.)

5 Р. Николић, Пољаница и Клисура (Насеља Ш, 49-50)

дЕ