Naš narodni život

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ. | 139

нарочито на истоку и на југу. К. Јиречек их помиње у Бугарској за баштоване, дунђере, фурунџије ал· ваџије, грнчаре и тако даље.

Ма како ове сеоске занатске организације изгледале природна и обична појава, тешко је рећи да су свеиу свему израз народне културе и да им ништа није служило за образац. Ако ништа друго, то показују стране речи у њима: тајва, наимар, аргат, устабаша и такодаље. Детаљнија испитивања у свима нашим крајевима ову ће ствар још боље расветлити. '

У нашем народу има примера и сталних занатских организација по селима, наиме, има правих еснафа у ширем обиму. Ја их не знам много, исто им тако не знам ни суштину. Оно што знам то је да је у Заплању по селима било мутавџија, који су имали еснафе, устабаше и еснафске славе. Све остало имало би да се испита. Како, судећи бар по именима еснаф и устабаша, ова организација личи на варошке занатске организације, по свој прилици ће бити да јој је и образац отуда.

По досадашњим проучавањима нашега народа то је све што се може рећи о нашим сеоским занатима. Мако су, мислим, овде ухваћене главне црте, ипак овим није ствар исцрпена. Накнадна испитивања имају да дају детаље, који ће тек ово питање попунити. Наиме има да се утврди: раширеност појединих сеоских заната но областима, њихово протезање и границе, узроци раширености, њихова појава, порекло, растење и опадање, њихова економска вредност, терминологија и све остало што иде у прилог њиховом пуном и рељефном упознавању.