Naš narodni život

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ. т

у Кумлеушу (Сент Ана), Теодора Петровића, изреком каже да је „оставши удов без благослова архиерејског тајно се венчао“'.

Вођи наших устанака противу Турака, у почетку ХЈХ века, били су људи из народа. Њихови погледи на друштвени морал, живот и потребе били су исти као и народни. По томе није никакво чудо што су и они на свештенички брак не само гледали исто онако као и маса народна, и што су били пре на страни свештеничких потреба но црквених прописа, него су чак настојавали да се свештеници, којима је жена потребна, ожене=. Филипа Лукића, удова свештеника из Жабара, оженио је Карађорђе удовицом, попадијом из Рипња. Кад је венчање било свршено, по Карађорђевој наредби, би оглашено из топа. Отуда је, кажу, остала пословица: „Пуче топ, ожени се поп“5. Кнез Милош је оженио проту Матију Ненадовића.- Ни Карађорђе ни Кнез Милош нису то чинили из самовоље, нити с тога што су били рђави хришћани, већ само у сагласности са народним појмовима о потреби женидбе. Истога гледишта су били и остали народни старешине њихова времена. У Државној Архиви у Београду нашао сим писмо Милосава Здравковића, оберкнеза ресавског, и Станислава Алексијевића, од 14 октобра 1820 године, у коме моле кнеза Милоша да попу Јовану из Гложана, који се млад оженио, па остао

1! Бадет 78. 2 За Карађорђа се, не знам са колико разлога, у једној народној песми из Црне Горе, пева како је, још пре устанка, у Тополи „два весеља градио“: Брата жени, а сестру удаје; Јована је брата оженио Испод Саве из касабе тврде Милом шћерцом Саве од Посавја ; А удаје Јелу сестру драгу =. За некога попа Мркоњића.

(Вук С. Караџић, Сра. нар. пјесме, 17, [1896], 140)

8 М. Ђ. Милићевић, Карађорђе у говору п у швору, Београд, 1904, 91—92.

+ М. Ђ. Милићевић, Поменик. 410—411.