Naš narodni život

РАЗВОД БРАКА._ 83

јој расцепио шамију у две половине, једну дао њој а другу себи задржао, и жену оставио да иде куд хоће. Обичај се очувао чак до најновијих времена, кад је развод брака прешао у руке црквених · представника. И тада је, при разводу, у присуству родбине мужа и жене, цепана шамија или каква друга крпа, коју је жена имала на венчању. За један би крај вукао човек, а за други жена, док се шамија (крпа) не расцепи, а тада сваки своју половину узме себи.' У Црној Гори био је обичај да човек разведеној жени одсече комад од какве њене хаљине, на пример од појаса, или од кецеље, или од мараме, којом покрива главу, или од горње хаљине.2 „Због овог обичаја остао је и до данас израз: окинути или одрезати скут, и значи уопште раставити се од неког, или раскинути с ким односе,“ У Сиринићима кад неко „не воли своју жену, или му је што згрешила, или му не рађа, или није честита (најчешће у случајевима кад није честита) тај не иде општини, попу или владици, већ позове два сведока, узме ножице и одсече од њене бошче (кецеље) једно пгрче пред сведоцима, и тиме је развод свршен“. На Косову кад се за некога каже да је жени „одрезао бошчу“ значи да се раздвојио, отерао жену, због непоштења. „Могу то попови и владике не признавати колико хоће, такав развод брака важи за њих“.-

Понекад је разведена жена још и кажњавана срамоћењем. Никита Акоминат, савременик Стефана Првовенчаног, прича како је Стефан Немања оженио сина, Стефана Првовенчаног, Евдокијом, синовицом византијског цара Исака [ Анђела. „Љубав, међу тим, у том браку иије дуго трајала. Стефан је пребацивао Евдокији што је шугава, а она је њему замерала што није и што је неверан. Неслога је

Ј. Х. Васиљевић, Јужна Стара Србија 1, 380.

Вук С. Караџић, Џрна Гора 96.

Насеља ТУ, 282.

Б. Б: Нушић, С Косова на Сиње Море, 12: Исти, Ко080 1, 135.

ње о 62 ~

6%