Naš narodni život

84 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

све више расла, док Стефан није смислио најварварскије дело и извршио га: скинуо је жену до кошуље и још јеи кошуљу дао у наоколо подсећи и тако је отерео.“' Можда и оно одсецање комађа од женине хаљине, за које смо, горе, рекли да симболички представља раздвајање, у исто време ублажено представља и некадашње женино срамоћење.

Најзад, муж је имао права и да онакази разведену жену. По старом Грбаљском Законику „која би жена, по чистом свједочанству или очевидно учинила прељубу, да је свој муж отпусти ошишане главе, ферсана носа и без једнога уха““ У Црној Гори „ако муж ухвати жену да је погазила брачну везу“, развод се вршио одмах. У оваквим приликама „хоће муж својој жени да окине нос, да остане за уклин свијету и да се познаје по грдилу““.

' Н. Радојичић, Прва жена Стефача Првовенчаног (Глас. С. К. Академије 90, 273).

2 В. Врчевић, Разни чланци, 30.

з В. М. Г. Медаковић, Живош и обичаји Шрногораца 136: 56. 1. Гора, Хботић га пагодт: 2100: # обтсаје Јиг, З!оџепа ХМ, 277. — Децембра 1857 дао је Црногорски Сенат „слободно писмо Илији Јовановићу — Перовићу поради носа те је окинуо својој законитој жени Златани, кћери Стојана Николића из Пјешиваца. Судимо да за ово кућа Ивана Турчинова нема иигда никоме одговарати но остаје слободно, безпоговорно ни од кога у вјечни вијек“ (Архив за правне и друшшвене науке Х св, 8, 188). У сенатској одлуци не стоји зашто је Илија Златани „окинуо“ нос, али је врло вероватно да је то било због њеног браколомства.