Naš narodni život

ПОСИЊЕЊЕ

Код многих примитивних народа постоји обичај да, кад родитељи немају деце, или кад немају мушке деце, посине друго какво мушко дете, најобичније из најближе мужевље фамилије, да иму свему буде у место правога сина. Код примитивних Гала, у североисточној Африци, је веза између нових родитеља и усвојеног детета тако чврста да, кад би после тога и добили своје деце, усвојено дете остаје у свима правима прворођеног детета. У Кини најстарији син главне жене има врло велики значај као настављач породичне лозе и култа предака. Али ако главна жена нема сина, она га добија тиме што посињује другог каквог мушкарца“ По другом извештају Кинез посињује туђе дете кад нема сина ни са главном женом, ни са наложницом. По старом обичају, који је утврђен и државним законом, он може посинити само сина свога брата или унука брата свога оца; другим речима, посинак мора бити члан истога браства и носилац истога презимена ког и онај који га посињује, а у исто време члан млађе генерације. Посињења налазимо и у кругу индоевропских народа, код Инда, Грка, Римљана и Германаца. Код Инда, Грка и Римљана посињења су вршена не само да се продужи породична лоза, већ и да се настави домаћи религиозни култ.“

1 Ј. (6. Егахег, РогЕ-Роге т Те Оја Тематет. Топдоп 1918, Ц, 6.

2 Мацпсе А. Саппеу, Ал Епсусораеафа ој Кепетопв. 1.опдЧоп 1921, 7.

8 Ј. Назнпез, Епесустораеаа ој Кепетоп апа Етлез, 1,107.

# М. А. Саппеу, Ап Епсусорагата ој Кешотоп5. 1.