Naš narodni život

86 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

И у нашем народу, особито тамо где су примитивни друштвени односи добро очувани, постоји обичај да људи који никако немају деце, или којима су деца помрла, или који имају само женске деце,' посињују мушко дете, било из најближе родбине, било сасвим страно, које им се допадне, те им је у место правог сина. Такво се дете зове: посинак, посињеник и усшњеник, а његови нови родитељи иоочим и помајка. Посињење врше људи кад су већ „прешли у старост“ и „кад се већ не уздају да пе, по својој и своје жене старости, имати мушке главе од свог срца“ У Срему Омољском људи посињују туђу децу и онда кад им се синови оделе од њих, па под старе дане немају никога ко би их надгледао. У таквим случајевима остављају посинку само онај део имања, који нису синовима разделили. Али и ту посињење бива понајвише „кад неко нема деце, а има доста имања.““ Посињују се пак „млади момци“, „младићи од 15—16 година,“ а понекад и деца, да би се лакше навикла на нове родитеље“ У Срезу Бољевачком таст не може посинити зета, ако му је жива кћи, а после њене смрти, може.

Посињење се свуда врши по извесним, већ давно утврђеним, обичајима, који обично симболички представљају ново рођење усињенога. Ти су обичаји понајвише у томе што нови родитељи подражавају или симболизирају порођај. Код Гала; код

! Од овога последњега било је и изузетака. По старом Грбаљском Законику ниједан човјек не може посинити никога, ако има дјевојака, ван ако би му шћери на то пристале (В. Врчевић, Разни чланци, 35).

8 У. Вог, 2Ротте задазпјић ргсотић обгбаја и Ји тоџепа, 302 и даље; Л. Грђић-Бјелокосић, Из Народа и о народу 1, 209; С. Грбић, Обичаји Среза Бољевачког (Срп. Етн. Зборник ХТУ, 301): С. Милосављевић, Обичаји Среза Омољског (С. Е. Зборн. Х1Х, 269); С. С. Бовчевђ, Бљлагарскишћ воридически обичаш, частљ !. 289, |

5 Сра. Ешн. Зборник ХЛХ, 269,

= УМ. Вогаакс, Хрогтт, 303—805: С. Е. Зборник Х1Х, 269.

5 Срп. Етн. Зборник, ХУ; 301.