Naš narodni život

ПОСИЊЕЊЕ. 87

којих усвојено дете обично има око три године, права мати одведе или однесе дете у шуму. Ту га се отац свечано одрекне, изјавивши да је оно од сада за њега мртво. За тим се закоље во, па се његовом крвљу намаже детиње чело, његова маст му се обложи око врата, а комадом коже му се покрију руке. Све се ово чини да Си се симболички представило ново рођење. Симболизирање новог рођења још се боље види из следећих примера: Код Клемантана на Борнеу човек и жена, решени да кога посине, неколико недеља пред јавно усиновљење, држе се свију обичаја који се врше последњих недеља женине трудноће. Многи од тих обичаја своде се на уздржавање од свега што може учинити да се порођај отежа или спречи. Кад дође одређени дан за усиновљење, жена седне у соби, наслони се на зид и окружи платном, онако како то бива приликом порођаја. Дете јој се за тим провуче између ногу са зади напред, и, ако је мало, стави јој се на прса као да доји. Посињењем дете добија и ново име.“ Сицилијански историк Диодор Сикулус казује како је Зевс, кад је Херкул доспео до божанског чина, убедио своју жену Херу да га усини као да јој је рођени син, и она то изврши легнувши у постељу, пригрливши Херкула узасеин пропустивши га кроз своје одело да падне на под, подражавајући тиме прави порођај. Диодор још додаје да варвари и сад (у време Јулија Цезара и Августа) врше то исто кад кога посињују. На сличан начин вршило се посињење у средњем веку у Шпанији и у многим другим деловима Европе. Посињено су дете узимали родитељи под гуњ, а понекад. су га провлачили кроз раширену одећу. У Шпанији се још и данас врши посињење на сличан начин. Код Турака посињење бива тиме што се посинак провлачи кроз кошуљу онога који га посињује. Због тога се код њих у место посинити каже: учи-

7 Ј, О. Бгахег, Роге-Еоте т те Опа Тезгатепе, П, 7. 2 ђеш, 29—930.