Naš narodni život

"90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

преноси тиме што се посинку сашије кошуља од кошуље нове матере.

Код неких народа, да би се симболички представила чак и крвна веза између нових родитеља и посинка, обичај је да се режу и мешају крв нових родитеља и новог сина. Да ли има нечега сличнога и у нашем народу није ми познато; али је врло вероватно да има. Исто ми тако није познато ни то да ли има још каквих симболичких радњи, које би представљале везу између нових родитеља и посинка.

Код многих се народа посињење врши одреЂеног дана, свечано, јавно, пред старешинама, браственицима или сродницима. Код Брамана у Индији за посињење се бира згодан срећан дан; врата се од куће оките венцима од лишћа и начини се један засебан павиљон. Пре но што ће отпочети церемонија принесе се жртва богу сметње (Млопе5пуагп) и деветорим планетама. Нови редитељи седну на малу столицу (да:5) у средини павиљона. Правој матери се даје ново одело и нешто новаца као плата за негу детета. Предајући сина новоме опу он је пита да ли му га даје. Пошто добије потврдан одговор, унесе се чинија са водом, у којој је саситњен шафран. За тим свештеник даје благослов, говори молитве или формуле и врши извесне верске обреде, после чега права мати предаје чинију сводом и шафраном новоме оцу, призива ватру за сведока и говори: „Јавам предајем ово дете, ја немам више права над њим“. Нови отац узима дете на крилом «свечано обећава да ће га чувати као своје сопствено. Он и његова жена, за тим, узму по мало воде са шафраном у десну руку и пију, а исто тако сипају мало воде и детету у руку да пије. Најзад се обред савршава изјавом нових родитеља: „Ми примамо ово дете у нашу средину и ми га њој придружу-

: М. А. Саппеу, Ап Епсусораеаа ој Кепотоп5, 7.