Naš narodni život

у ПОСИЊЕЊЕ. ој

јемо“, али се свечаност и даље наставља. Код Судра је обред готово исти, једина је. разлика што код њих нови отац и мати једном руком сипају воде са шафраном на детиње ноге, а другом пију од ње.:Код старих Инда посињавао се неко од најближих рођака. Онај ко је хтео кога да посини требало је о томе да извести краља, да на обред позове своје рођаке, да принесе ватрене жртве у средини куће · и да чита молитве“ У Грчкој је Гортинским Законима било прописано да се посињење врши на тргу, на народним скупштинама, са камена са кога се држе говори и принашањем жртве.“ Спартанци су, казује Херодот, морали вршити посињење пред краљевима.“

И у нашем се народу посињење вршило одређеног дана, свечано, јавно, пред старешинама, сељанима, браственицима и сродницима. У Херцеговини, Црној Гори и Боки Которској кад неко хоће некога да посини приправи „голем ручак и пиће“, позове све домаћине из села и свештеника на ручак, и при првој чаши ракије изјави им како хоће да посини тога и тога младића, „доказујући да то од невоље чини, јер му Бог није дао од срца мушке главе и да га нема нитко срчани под старост и у болести прехранити, ни у гроб ставити“, и заврши говор са „Тако је Бог хтио“. По саопштењу Г. Ст. Л. Лопичића у Црној Гори се посињење вршило у цркви, у присуству старих и нових родитеља и њихових пријатеља. Пошто би свештеник очитао молитву и сви ижљубили крст, он је питао да ли се посињење врши драгом вољом родитеља и детета, и кад би добио потврдан одговор, дао би благослов. Тек после тога сви су ишли на част новоме оцу, где се јело, пило и веселило.“ У Хер-

1 М. А. Саппеу, Ап Епсусораеата ој Кепетопз 7.

2 0. 5ећгадег, Решежтћоп а. таоветт. Апетштвзрипае 17. 8 Ј. Назнпоз, Епсусораеага 1, 108.

= Херодош, МТ, 57.

5 У. Востис, Хбогтр, 307.

5 Дротие га паг. 21001 # ођгсаје ХХП, 292.