Naš narodni život

Миа МЕ ти 4

4А

ПОСИЊЕЊЕ. 93

1. Власт и старање правих родитеља над њим сасвим престају, а место тога настају власт и старање нових као над рођеним дететом. Тако то схвата и околина и посинка не сматра више за сина правих, већ нових родитеља. '

2. Нове родитеље сматра посинак као праве родитеље. Само ако им је био блиски рођак, он их зове именима којима их је и дотле звао.“

3. Ако посинак није синовац или блиски рођак по мушкој крви, те носи друго презиме, он га напушта и узима презиме поочима.“

4. Посинак ступа у сродство не само са новим родитељима, него и са целом њиховом фамилијом, и по народним појмовима, ако би то црква и допустила, не може се женити из њихова рода све до оног степена сродства, до кога се не би могао оженити њихов прави син.“

5. Посинак напушта своју славу и прима славу новога оца, држи је до смрти и предаје потомцима као прави син.

6. Посинак добија у наслеђе од новог оца цело његово покретно и непокретно имање као први син.; У Херцеговини је онај који посињује могао учинити тестаментом и другојачи распоред од свог имања, али је у сваком Слулајуј остављао бар трећи део посинку.'

7. Излазећи из куће свога оца посинак престаје имати права на његово имање. Његов део очевог имања припада његовој браћи која остају у

1 У. Воотае, 2Хбогт. 309; Хботте га пат. 21001 # обгсаје ХХП 292.

2 У. Востис, Хротп. 307;

8 Љадет, 302, 308, 308—309; С. С. Бобчевљ, Бљлагарскишћ горидически обичап 1, 290.

= Л, Грђић — Бјелокосић, Из народа и о народу 1, 210.

5 Тадет.

8 У. Воз5те, Хбогтп. 308. Српа. Ешн. Зборн. ХМ, 301; Х1%, 270.

" Л. Грђић, 1, 210: